|  | 

Napad na Perl Harbur

 

          U proleće 1940. godine tokom manevara aviona sa nosača aviona Admiral Jamamoto (Isoroku Jamamoto) je shvatio da bi sa dobro izvežbanim pilotima kakve je japanska mornarica imala bio moguć napad na glavnu američku bazu u Pacifiku – Perl Harboru (Pearl Harbour). Tokom februara 1941. Jamamoto se konsultuje sa ostalim oficirima iz komande mornarice i na kraju zajedno sa svojim operativnim oficirom Kametom Kurošimom pravi plan napada. Uspeh operacije bi najviše zavisio o tome da će američka pacifička Flota biti usidrena u luci u času napada i da će velika flota japanskih nosača aviona uspeti da priđe luci neopažena. U aprilu 1941. kada je rat već bio izvestan operacija je dobila ime «Operacija Z». Izrada detaljnog plana napada poverena je Prvoj Vazdušnoj Floti. Komandant Prve Vazdušne Flote, Viceadmiral Nagumo (Chuichi Nagumo) poverava ovaj zadatak svom načelniku štaba Kontraadmiralu Kusaki (Ryunosuke Kusaka) koji uz pomoć Kapetana Tamocu Oišija i Kapetana Minoru Gende završava detaljan plan sa svim potrebnim operacijama za izvršenje ovog zadatka. U septembru 1941. plan je dodatno obrađen i odobren. Ostalo je samo da se utvrdi tačan datum napada što je učinjeno 6. novembra. Napad je trebalo da počne 7.decembra s tim da će ukoliko se vlade dveju zemalja u međuvremenu dogovore o sporazumu o miru akcija biti obustavljena.

 


Plan plovidbe japanske 1. Vazdušne Flote

          Japanski brodovi, određeni za napad, su u toku novembra poslati u raznim pravcima s tim da svaka grupa drugim putem na kraju dođe u zaliv ostrva Etorofu u Kurilima. 26.novembra 1941. Prva vazdušna Flota je isplovila na otvoreno more i krenula na zadatak. Američka obaveštajna služba tada još nije bila sigurna da se Japan odlučio da napadne iako su uhvatili i dešifrovali nekoliko japanskih poruka iz kojih se moglo zaključiti da će se to desiti vrlo brzo. Do toga je došlo jel su sve poruke koje su dešifrovane a nisu imale veze sa diplomatijom bile zavođene kao poruke sa niskim prioritetnim vrednostima i tako ostajale neanalizirane. Tako je i izveštaj Kapetana Lejtona (Edward T. Layton) od 2.decembra o tome da je izgubljen svaki trag kretanja 6 japanskih nosača aviona primljen vrlo nezainteresovano od strane Kontra Admirala Kimela (Husband Edward Kimmel) koji je bio komandant Pacifičke Flote. 4. decembra promenjena je šifra japanske ratne flote i američka obaveštajna služba privremeno je oslepela. Japanci su se neopaženo približavili američkoj luci i 7 decembra ujutro stigli su na pozicju sa koje je trebalo da se izvrši napad, oko 350km severno od Perl Harbora.

          Za ovaj napad Japanci su okupili velike snage oko Havajskih ostrva. Glavni zadatak napada na samo ostrvo i brodove usidrene u luci imala je izrvšiti 1. Vazdušna Flota. Pod komadnom Viceadmirala Naguma u njoj se nalazilo 6 nosača aviona (Akagi, Kaga, Soryu, Hiryu, Shokaku i Zuikaku), 2 bojna broda, 2 krstarice, jedna laka krstarica, 10 razarača, 3 podmornice i 8 tankera. Plan je bio da napad počne u 08:00h po havajskom vremenu. Takođe u širem regionu Havajskih ostrva raspoređena je 6. Flota pod komandom Viceadmirala Micumija (Shimizu Mitsumi) sa 27 podmornica koje su kontrolisale sve prilaze Havajskim ostrvima i imale zadatak da pored izviđanja tokođe i napadnu svaki ratni brod koji bi otkrili. U planu je bilo i da se 5 džepnih podmornica probije u luku u toku noći pre napada i napadnu američke brodove u samoj luci. Na nosačima aviona nalazilo sa 126 lovaca «Zero» (Mitsubishi A6M2), 153 bombardera za obrušavanje «Val» (Aichi D3A1) i 162 torpedna bombardera «Kate» (Nakajima B5N2).


Mitsubishi A6M2 Zero poleće u akciju

          U 05:30h Krstarice Čikuma (Chikuma) i Tone lansiraju izviđačke avione. Jedan je imao zadatak da izvidi luku Perl Harbor a drugi luku Lahaina jel je postajala mogućnost da su neki od brodova tamo . Uvidevši da u luci Lahaina nema ni jednog ratnog broda dileme više nije bilo. Svi avioni će biti usredsređeni na napad na ostrvo Oahu i luku Perl Harbor. U 06:10h poleće prvi talas u napad . Napadom je komandovao Komandir-Poručnik Fučida (Mitsuo Fuchida) a talas se sastojao od 43 lovca, 51 obrušavajućih bombardera i 89 torpednih bombardera (od kojih 49 naoružanih specijalnim bombama od 800kg). Drugi talas poleće u 7:15h pod komandom Komandira-Poručnika Šimazakija (Shigekazu Shimazaki) a u njemu se nalazilo 35 lovaca, 78 bombardera za obrušavanje i 54 torpedna bombardera. Svi bombarderi drugog talasa bili su naoružani bombama od 800kg jer se smatralo da će efekat iznenađenja amerikanaca proći i da bi u eventulnom napadu torpedima moglo doći do velikih gubitaka.

          Ranije tog jutra u 03:57h razarač Vard (Ward) otkriva džepnu podmornicu koja je pokušala da uđe u luku i potapa je. Sličnu sudbinu doživele su još tri džepne podmornice dok peta nikada nije pronađena ali se predpostavlja da je uspela da uđe u luku, napadne američke brodove i da je tu usled ogromnih eksplozija u toku kasnijeg napada aviona nastradala. U 07:06h američki radar otkriva japanski prvi talas o čemu obaveštava obližnji aerodrom. Tamo su tog dana očekivali eskadrilu bombardera B-17 da donese rezervne delove te su pomisli da su to oni i nisu ništa preduzeli. Amerikanci uopšte nisu bili svesni da će za sat vremena ostrvo biti bombardovano. Tog dana bila je nedelja i oko tri četvrtine vojnika i mornara bilo je odsutno. Pored civilnih aviona u vazduhu je u tom momentu bilo samo 7 izviđačkih hidroaviona (PBY Catalina) dok je ostatak avoina bio raspoređen na 4 aerodroma jedan do drugog u gustom poretku . Ukupno amerikanci su imali oko 400 aviona na ostrvu od toga 200 lovaca, 36 obrušavajućih bombardera, 57 teških bombardera, 17 transportnih aviona, 81 izvađački avion i još nekoliko aviona za obuku pilota. U luci se nalazio još veći plen: 8 bojnih brodova, dve krstarice, 6 lakih krstarica, 32 razarača, 15 minolovaca, 6 nosača hidroavina, 5 transportera, 6 brodova za opravku, 2 tankera, 5 podmornica, jedan brod za vežbu i dosta manjih brodova.


Plan napada na Perl Harbor

          U 07:49h prvi talas je došao do ostrva i Kapetan Fučida javlja Admiralu Nagumu : «TO, TO, TO» (prve slogove reči Tocugeki) što je značilo «Prvi talas napada! « . U tom trenutku on je imao nekoliko minuta dok ne dođu do luke i osmatrao je okolinu utvrđujući da li su amerikanci poslali lovce da ih presretnu. Uvidevši da nema ni jednog američkog lovca u vazduhu u 07:53h javlja Admiralu Nagumu « TORA, TORA, TORA» (Tigar, Tigar, Tigar!) što je značilo «Postigli smo iznenađenje», posle čega ispaljuje plavu raketu, signal posadama aviona da je iznenađenje postignuto. Vođa najbliže grupe nije zanjihao krila svog aviona kako bi dao do znanja da je primio poruku, pa je Fučida ispalio još jednu raketu . Videvši drugu raketu Poručnik Šiga sa začelja grupe se zbunio, pomislio da iznenađenje nije postignuto, izdvaja iz formacije svoju grupu lovaca i krece u pravcu aerodroma kako bi uništio američke avione. Za njim je krenula i grupa bombardera za obrušavanje dok su jedino torpedni bombarderi ostali na planu leta. Prvi napadaju bombarderi za obrušavanje i pogađaju hangar na aerodromu Ford Ajlend (Ford Island) koji momentalno eksplodira a ogroman crni dim koji tada nastaje prekriva bojne brodove u luci što će dosta otežati napad na njih. Nekoliko trenutaka kasnije brod meta Juta (Utah), za koju su japanci pomislili da je nosač pošto nije imao ništa iznad korita, je pogođen sa dva torpeda i momentalno se prevrnuo. Posle toga laku krstaricu Relejg (Raleigh) pogađa jedan torpedo izazvavši lakša oštećenja. Bojni Brod Oklahoma pogođen je sa 5 torpeda usled čega se naginje za 30 stepeni da bi se posle pola sata prevrnuo i potonuo. Bojni brod Vest Virdžinija (USS West Virginia) primio je 5 torpeda i 2 bombe koje su ga teško oštetile ali je posada uspela da spreči njegovo potapanje. 2 torpeda i nekoliko bombi bili su dovoljni da se potopi bojni brod Kalifornija (California) dok je Bojni brod Arizona posle 8 bombi koje su ga pogodile imao istu sudbinu. Bojni brod Nevada je pogođen torpedom i sa nekiliko bombi te se usled teških oštećenja nasukao na obalu. U 08:55h je stigao drugi talas koji je pored luke bombardovao i aerodrome. Nekoliko američkih aviona je sada već uspelo da poleti ali su ih Japanci vrlo brzo oborili. Japanski lovci su u brišućem letu svojim mitraljezima i topovima redom uništavali parkirane avione. Posle par preleta svih pet aerodroma bilo je u plamenu. U 09:45h poslednji japanski avion je napustio nebo iznad ostrva. Iako je napad bio gotov, zaglušujuća buka je i dalje parala vazduh jel su Američki brodovi i postrojenja u luci usled velikih požara redom eksplodirali.


Bojni brod USS Arizona tone

          Oko 10:00h prvi japanski avioni su se vratili na nosače aviona. Poručnik Fučida podnevši izveštaj zatražio je da se organizuje i treći talas kako bi se uništile rezerve nafte na ostrvu čime bi baza bila potpuno izbačena iz upotrebe na duži vremenski period. Kusaka je odbio taj predlog jel je smatrao da taj napad ne bi iznenadio Amerikance i da bi protiv vazdušna odbrana oborila veliki broj aviona. Isto tako uvidevši da nosači aviona nisu bili u bazi bojali su se da bi i oni sami mogli biti iznenađeni njihovim eventualnim napadom. Posle te argumentacije naređeno je povlačenje po prvobitnom planu.

          Američka Pacifička Flota je bila ponižena. Gubici su bili katastrofalni. Živote je izgubilo 2403 vojnika i civila ( većina od ukupno 68 civila su poginuli od nepravilno podešenih protivavionskih granata koje su neeksplodiravši u vazduhu padale na grad koji je bio pored luke), uništeno je i oko 250 aviona . Japanci su u napadu potpili 5 bojnih brodova (Arizona, Oklahoma, West Virginia, California , Nevada ), 2 razarača ( Cassin, Downes), minolovac Oglala i brod meta Juta . Oštećeno je još i 3 bojna broda (Tennessee, Maryland, Pennsylvania), 3 lake krstarice (Helena, Honolulu, Raleigh), razarač Šauv (Shaw), nosač hidroaviona Kurtis (Curtiss) i brod za opravke Vestal. Posle dugih i napornih opravki Amerikanci su uspeli do osposobe za borbu još 4 potopljena broda i to: 3 bojna broda (West Virginia, California, Nevada) i minolovac Oglala. Sa druge strane japanski gubici su bili neverovatno mali s obzirom na težinu napada. Izgubili su 55 avijatačara, 10 mornara (od ukupno 10 članova posade na pet džepnih podmorinca poginulo ih je 9 dok je deseti član posade bio prvi ratni zarobljenik u ratu na Pacifiku) i 29 aviona (9 u prvom i 20 u drugom talasu) .

          Japanski plan ipak u nije u potpunosti uspeo jel su sva tri američka nosača aviona bila izvan baze. Posle ovog napada Amrerikanci nisu smeli da izlažu svoje nosače većim rizicima dok se ne oprave brodovi u Perl Harboru jel im je to bila cela flota u tom trenutku na raspolaganju za borbu u Pacifiku. Usled toga ostali delovi Pacifika nisu imali šanse u pružanju otpora Japancima u nekoliko sledećih meseci. Takođe ne uništenje rezervoara sa gorivom omogućilo je Amerikancima da u svega nekoliko nedelja gotovo potpuno renoviraju bazu na ostrvu, čime Perl Harbur ponovo postaje glavna baza Pacifičke Flote.

Najnoviji prilozi

Tragedija Badnje večeri;
(20.10.2013.)
Ceo tekst...


"Vera" u kandžama "Kondora"
(28.08.2013.)
Ceo tekst...


Tip 97 Chi-Ha
(04.05.2012.)
Ceo tekst...