|  | 

Puške porodice ARISAKA

       

       

        UVOD

        Prva što svakome od nas padne na pamet kada se spomene Japan i njegova istorija je sigurno japanski ratnik-samuraj, naoružan katana mačem. Drugo, čega ćemo se setiti, vezana za ovu istoriju ove mistične zemlje su japanski vojnici i njihova fanatična hrabrost sa kojom su se borili u Drugom svetskom ratu. E tu dolazimo do puške Arisaka bez koje se japanski vojnik nije mogao ni zamisliti. Istorija japanske vojske i njene puške Arisaka kao i moderne japanske države usko su povezani i isprepletani, tako da se mora napraviti mali istorijski uvod kako bi priča o pušci Arisaka razumela i bila pravilno ispričana.

        ISTORIJAT

        Japan od prve polovine 17.veka pa sve do sredine 19.veka je bio (samo)izolovano i zatvoreno društvo, bez ikakvih spoljnih uticaja. Do otvaranja Japana dolazi pod pritiskom Amerikanac, i to dolaskom komodora Metjua Perija (Commodore Matthew C.Perry) u Japan, poslatog od tadašnjeg predsednika SAD, 1853.godine kako bi uspostavi trgovinske odnose izmeđ dve države, do čega i dolazi već 1854. potpisivanjem čuvene “Convention of Kanagama“. Do konačnog otvaranje Japana i prepuštanja savremenim uticajima dolazi nakon “Pobune samuraja” 1867.godine tj.svrgnavanjem klana šoguna Tokugava i dolaskom na vlast cara Mucuhita (Mutsuhito) i dinastije Meidži (Meiji). Taj događaj istoričari nazivaju Meidži (Meiji) revolucija ili Meidži preporod (Meidži restauracija) i od tada Japan se veoma ubrzano transformiše u moderno industrijsko društvo slično tadašnjim naprednim evropskim državama.

        Kako i u običnim stvarima tako i na polju vatrenog oružja Japan je stagnirao i vekovima se ništa nije menjalo. Prvi put, u većem broju upotrebljene puške fitiljače u Japanu viđene su u Bici kod Nagašina (Battle of Nagashino) 1575.godine i nakon toga narednih 250 godina ništa se značajnije nije menjalo. U kontaktu sa kineskim vojnicima Japanci su se po prvi put “videli” modernije puške – nemačke i francuske ostraguše firmi Mauser i Chassepot. Tada dolazi do odluke vlade da se major Cunejoši Murata (Tsuneyoshi MURATA) pošalje na put po Evropi, gde je obišao Nemačku, Holandiju, Francusku, Italiju i video kakve puške poseduju i kako ih prave ove zemlje. Po povratku u Japana konstrusao je prvu japansku ostragušu – pušku sistema Murata, kalibra 11x60mm, koja je po njemu i dobila ime. Puška je, iako promovisana kao orginalna, bila kombinacija već proverenih i dokazanih elemenata pušaka tog vremena - Mauser M1871 (Nemačka), Gras M1874 (Francuska), Beaumont (Holandija) i sličnih.

        NASTANAK PUŠKE SISTEMA "ARISAKA"

        Nastanak pušaka ARISAKA vezan je za Prvi Kinesko-Japaski rat (1894-1895) gde su Japanci sa svojim, tada već i unapređenijim i savremenijim verzijama Murata puškama (Type-13 i 22 ili M.1880 i 1889) susreli sa modernijim , tek nabavljenim iz Nemačke, puškama M.1888 (Commission rifle / Gew.88). Ove puške, punjene magacinom, pružale su dosta brže i komfornije punjenje i bila je superiornija u odnosu na pušku Murata. Nakon uočenih nedostataka i vidnog zaostajanja za ostatkom sveta na ovom polju, japanska vlada je formirala komisiju na čelu sa pukovnikom Nariake Arisakom (Nariake ARISAKA) po kojem će buduća puška-sistem nositi ime, kako bi konstuisali novu pušku, ravnopravnu sa tadašnjim svetskim rešenjima. Vodeći konstruktor u ovom programu bio je Kijiro Nambu, čovekom koji je konstrusao čuveni japanski pištolj ”Nambu”.

        Trebalo bi na početku još objasniti i kako su zvanično obeležavane puške Arisaka (ili puške Murata). Po otpočinjanju “Meidži preporoda” tj. od 1868.godine, vreme se, u čast cara, računalo po Meidži kalendaru, pa je tako 1868.godina – prva Meidži godina. Tako su npr. puške Arisaka Type 30 (Meiji 30) ili Type 38 (Meiji 38) ustvari puške iz 1897. i 1905.godine. Da bi se stvar oko obeležavanja pušaka još više zamrsila Meidži kalendar je bio na snazi do 1930.godine kada otpočinje računanje vremena po starom japanskom kalendaru, gde se za početak računanja vremena uzima 660.godina pre nove ere, pa tako puška Arisaka Type 99 označava 2599.godinu po japanskom starom  ili ti 1939.godinu po “našem” kalendaru.

        FAMILIJA PUŠAKA "ARISAKA" U KALIBRU 6.5x50mm

        Prvi model puške Arisaka imao je oznaku Type 30 (Meiji 30 ili M1897) i izrađivana je u varijantama klasične puške i karabina, u izvornom japanskom kalubru 6,5x50mm Arisaka. I ova puška kao i Murata predstavlja ponovo kombinaciju proverenih rešenja nekoliko evropskih proizvođača pušaka (Mauser, Styer Mannlicher, Schmidt-Rubin, Carcano ...) sa nekim orginalnim japanskim rešenjima (kočnica, ojačani rukohvat, magacin i još par rešenja). Pored dobrih balističkih osobina i vrhunske finalne izrade puške sistema Arisaka imale su i svoje mane, kao npr. manje savršena oblik metka 6,5x50mm - čaura je bez preke potrebe suviše zaobljena, pa je stvara male probleme pri repetiranju (Šveđani i Italijani mnogo bolje su rešili čaure na mecima istog kalibra), suviše složen sklop zatvarača i udarne igle sa mnogi sitnih delova koji su se pri raastvljanju puške mogli izgubiti, slabiji izvlakač nego na sistemu Mauzer kao i mnogo lošija rešenje kočnice. Prvi put upotrebljena tokom kampanje u Kini (1900-1901) kao i tokom Rusko-Japanskog rata (1904-1905) ove puške su se pokazale veoma ne otporne na prljavštinu i korišćenje u lošim terenskim i vremenskim uslovima, za razliku od ruskih Mosinki. Ako bi se tako mogle reći puške Arisaka su bile ”previše kvalitetno” urađene za grubu vojničku upotrebu. I pored svih mana ovog modela Arisaka puške je napravljeno preko 550.000 primeraka, počev od 1897. pa do 1905/06.godine. Korišćene su čak i u Drugom svetskom ratu u centrima za obuku kao i u pozadinskim jedinicama u Koreji i Kini.

 

        Malo je poznato da su puške Arisaka (većinom Type 30) korišćene u Prvom svetskom ratu od strane Britanaca, Rusa i drugih zaraćenih evropskih strana. Tokom 1914.godine Rusija je kupila preko 600.000 pušaka Arisaka Type 30, koji su u japanskoj vojsci već zamenjivane novim modelom - Type 38. Pored ovih pušaka Rusija je kupila i 35.000 preostalih ”meksičkih Arisaka” Type 38 u kalibru 7x57mm koje nisu isporučene Meksiku zbog izbijanja tamošnje revolucije. Tokom iste godine Velika Britanija je kupila 150.000 komada pušaka i karabina Type 30 i Type 38 većinom za opremanje Kraljevskog vazduhoplovnog korpusa (Royal Flying Corps) i Kraljevske mornarice (Royal Navy). Veći deo od ovih pušaka, oko 128.000 komada Velika Britanija je isporučila/prodala Rusiji tokom 1916. i 1917.godine. Veliki broj Arisaka pušaka zarobiljen je od strane Austro-Ugarske vojske, tokom 1915.godine koja je svoje pozadinske jedinice opremila istim sa sve orginalnom municijom 6,5x50mm Arisaka, koje je takođe bilo zarobljene u velikim količinama. 

        Velika dužina Arisaka puške sa montiranim bajonetom (1660mm od čega je gotovo ¼ otpadala na sečivo bajoneta) uklapala se u japansku pešadijsku taktiku koja je naglašavala upotrebu bajoneta. Korišćenje bajoneta dužine 510 (525)mm od čega je na sečivo otpadalo 390 (400)mm, kao mačete u uslovina prašuma i predela sa bujnim rastinjem bilo je više nego pogodno. Primarni model koji se, takoreći, ne razdvojivo koristio sa bajonetom bio je Type 30. Bajoneti su se većinom razlikovali po obliku štitnika što je zavisilo od toga u kom su arsenalu napravljeni. Dužina svih je bila gotovo ista.

 

        Nakon početnog modela Type 30, već 1905. (1906.).godine pojavljuje se model označen kao Type 38, omiljena puška japanskih vojnika u Drugom svetskom ratu. Ova puška nastaje na osnovu iskustava iz Rusko-Japanskog rata i predstavlja usavršeniji Type 30 i sa ispravljenim manama koje su se javile tokom borbene upotrebe. Kalibar je i dalje 6,5x50mm kao i kod prethodnog model i pored klasične puške i postojao je i karabin dužine 970mm (u odnosu na 1270mm kolika je bila dužina klasične puške) koja je označavana kao (Cavalry) Carabin Type 38. Pored ovog karabina konstrusan je 1911. i već sledeće godine uved u naoružanje i konjički karabin označen kao (Cavalry) Carabine Type 44 koji se od svih pušaka sistema Arisaka razlikovao po integralnom bajonetu, koji se preklapao ispod cevi i imao je oblik bodeža (i bio kraći od klasičnog, dužine 345mm) za razliku od ostalih bajoneta koji su bili tipa mač. Zbog posedovanja integralnog bajoneta ova puška je za razliku od svih ostalih Arisaka modela imala u posebnom odeljku (pregradi, koja se nalazila u kundaku), smeštenu dvodelnu šipku za čišćenje. Ovih karabina je do kraja Drugog svetskog rata napravljeno oko 92.000 komada. Pored konjice, karabine su koristile i artiljerijske jedinice, inženjerija, intendanti, pozadinske jedinice i slično. Početkom Drugog svetskog rata Imperial Japanese Army (IJA) je za potrebe Imperial Japanese Navy (IJN) kupila u Italiji određen broj pušaka označenih kao Type I, koje su bile u japanskom kalibru 6,5x50mm i gotovo identične Arisaka puškama Type 38 samo je sistem-akcija bio italijanski – Carcano. U ovom kalibru treba pomenuti još i padobranski karabin Type 38 kao i snajpersku pušku koja se pojavila 1937. sa oznakom Type 97. Osnova ove snajperske puške bila je model Type 38, što je u to vreme bila ustaljena praksa i u drugim armijama da su snajperske puške dobijane sitnim prepravljanjem osnovnih pešadijskih pušaka. Od svoje osnove Type 97 razlikovao se po nešto lakšem kompletnoj drvenoj oblozi i kundaku, dužoj i zakrivljenoj ručica za repetiranje, žičanom sklopivom monopodu i naravno montiranom optici uvećanja 2,5x.. Procenjuje se da je u raznim varijantama pušaka Type 38 proizvedeno preko 3.000.000 primeraka.


        Duge cev kod snajperske i klasične puške Type 38 (810mm) u kombinaciji sa slabom municijom 6,5x50mm dovodile su do toga da pri opaljenju bljeska (vatre) na ustima cevi gotovo da nije ni bilo. Razlog tome je što je čitavo barutno punjenje sagorevalo u cevi i pre izlaska zrna iz iste, pa se mit o "bezplamenom" japanskom barutu širio među protivničkim vojnicima, a stvarni problem su bile protiv-snajperske mere koje je bilo gotovo nemoguće izvesti. Ovaj "fenomen" nedostatka bljeska naravno nije postoja na karabinima kraće cevi koji su ispaljivali istu municiju.

 

        Nakon višedecenijske upotrebe municije kalibra 6,5x50mm Arisaka, japanski vojni stručnjaci su došli do zaključka da je taj metak ipek preslab za vojnu upotrebu. Slaba zaustavna moć na većim daljinama i pored dobrih balističkih karakteristika kao i iskustva sa početka Drugog Kinesko-Japanskig rata (1937-1945) gde se pokazalo da na većim udaljenostima preciznost japanskih puška ne može da se poredi sa kineskim u kalibru 8x57mm samo su potvrdili takvo stanovište vrha IJA. Po rečima kineskih vojnika koji su dolazili u sukob sa Japancima, ako zrno kalibra 6,5mm ne bi pogodio neki vitalni organ, arteriju ili kost posledice su bile minimalne. Rane su malo krvarile i većinom nisu bile bolne. Jedina prednost ovog metka ogledala se u prikrivenosti dejstva (gore opisano) kao i slabijem trzaju i mogućnošću nošenja većeg borbenog kompleta municije, što je više odgovaralo japanskim vojnicima koji su bili nižeg rasta i sitnije telesne građe.

        FAMILIJA PUŠAKA "ARISAKA" U KALIBRU 7.7x58mm

        Sve ovo dovelo je do razvoja nove puške 1939.godine, naslednice puške Type 38, ali ovaj put u kalibru 7,7x58mm pod oznakom Type 99 Arisaka. Metak kalibra 7,7x58mm razvijen je na osnovu britanskog metak .303 (7,7x57mm) s' tim što Japanski metak nije imao ispupčeni obod oko dna čaure. Ovaj metak, koji su već koristili japanski mitraljezi, nije stvarao više energije od Britanskog ”orginala” a bio je na nivo američkog .30-06 Springfield. Puška Arisaka Type 99 rađena je u više varijanti – duga puška (samo u manjem broju), kratka (standardna) puška (koja je po dužini odgovarala Mauzerkama K98), padobranska puška Type 99 (rasklopiva) i padobranska puška Type 2 (takođe rasklopiva) kao i snajperska puška Type 99.

 


        Ova puška je bila samo logičan nastavka u razvoju pušaka sistema Arisaka, većinom identična modelu Type 38 sa par dodataka. Na početku proizvodnje svi modeli su posedovali žičano monopod kao i jednu egzotičnu novinu - zadnji protivavionski (AA) nišan. Sam nišan je konstrukcijski bio veoma interesantno urađen ali o nekoj njegovoj primeni za ono za šta je bio namenjen – nišanjenje pri gađanju niskoletećih aviona, nije bilo ni govora. Pogoditi u letu brzi i dobro oklopljeni avion tipa Hellcat ili Corsair obrtočepnom repetirkom i naneti mu pri tome neki ozbiljan pogodak, zrnom kalibra 7,7mm bilo je ravno nuli. Ove osobenosti (monopod, AA nišan) su sa kasnijih serija nestale, i to zbog njihove praktične ne upotrebljivosti. Puška se mogla puniti pojedinačno metak po metak ili "klipsovima" sa po 5 metaka. Bajonet se nije menjao, ostao je kao na ranijim modelima a borbeni komplet je japanski vojnik najčešće nosio oko pojasa u dve fišeklije (futrole) u kojim je bilo po 6 "klipsova" sa po 5 metaka, ukupno 60 metaka. Dobro uvežbani strelac mogao je u borbi da za 30 sekundi ispali svih 5 metaka, dok je lošije obučeni strelac za isto vreme uspevao da opali samo 2 metka. Kraća cev (na tzv. kratkoj pušci Type 99 - standardnoj za taj model) i dosta jači metak pravili su veći trzaj i blesak na ustima cevi što je bilo totalno suprotno od Type 30 i 38 tako da ih nekako japanski vojnici nisu u startu sa velikim oduševljenjem prihvatali. I do kraja rata bilo je onih koji su ostali verni puškama u kalibru 6,5x50mm. Namere IJA je bile da kompletno zameni puške Type 38 sa novim Type 99 i time olakšaju sebi logistiku unificiranjem kalibara ali rani početak rata na Pacifiku (malo nakon početka proizvodnje ”99”) omeo ih je u tome. Zamena pušaka Type 38 sa Type 99 išao je od divizije do divizije, jer je snabdevanje municijom moralo biti standardizovano. Prvo su puške menjale jedinice u Mandžuriji pa zatim jedinice bliže domovini kao i one u samom Japanu. Jedinice na Pacifičkom frontu poslednje su bile u redu za zamenu pušaka. Snajperska puška je bila kao i kod Type 38 regularna verzija Type 99 samo sa optičkim nišanima uvećanja 2,5x i 4x. Padobranska puška Type2 interesantna je zbog mogućnosti jednostavnog rasklapanja na dva dela putem posebnog vijka (čivije), gde jedan deo čine kundak i prijemnik (magacin) a drugi cev i prednji podkundak. Do kraja rata oba kalibra-modela Type 38 i 99 ostala su u upotrebi a pušaka Type 99 je proizedeno preko 3.500.000 primeraka (ne računajući specijalne modele-padobranske, snajperske i dr.)


Monopod

 


Protivavionski nišan

 


Type 2

 

        Puške Type 99 kao i generalno ostali modeli sistema Arisaka koje su napravljene pre i na početku rata bile su dosta kvalitetne i dobre puške, dobro mašinski obrađena, sa bruniranim metalnim delovima i dobro upresovanim, uglačanim drvenim delovima. Hromirana cev, koja je pokazala izuzetnu otpornost na agresivne klimatske uslove Pacifičkog ratišta (vlažnost, slana voda ...). Osobenost svih modela Arisaka pušaka je i svojevrsni klizni poklopac–štitnik (od presovanog lima) preko zatvarača i prijemnika municije, koji se pokretao zajedno sa obrtnočepnim mehanizmom pri repetiranju. Ovaj dodatak sprečavao je ulazak prljavštine i vlage u prijemnik kao i zatvarača ali je i otežavao repetiranje tako da su ga vojnici na terenu većinom skidali jer ih je usporavao u dejstvu. Kako je rat odmicao a resurski se smanjivali, počev od Bitke kod Midveja (Battle of Midway), tako je kvalitet proizvedenih pušaka opadao, pa su često ovakve puške bile opasnije za korisnika nego za neprijatelja. Korišćeni su čelici nižeg kvaliteta, mašinska obrada je bila veoma loša, mnogi delovi su uprošćeni ili čak izbačeni kao npr.sigurnosna kočnica i ručica za repetiranje su zavarene a ne mehanički spojene i sl. Primer su dvodelni kundaci, koji se mogu videti na puškama iz kasnije faze proizvodnje za koje su mnogi mislili da su to fizička oštećenja nastala na kundacima. Zbog nedostatka drveta i njegove uštede, donji deo kundaka i pištoljskog rukohvata bio je od jednog manjeg komada drveta dok je veći deo kundaka i prednjeg podkundaka-rukohvata bio od drugog komada drveta koji su uklapani i lepljeni. Ove loše puške proizvedene od 1943.godine poznate su pod imenom ''Substitute Type 99'' ili ''Last Ditch Arisaka''.


Kundak "Last Ditch Arisaka" puške

 

        Glavna oznaka na svim modelima pušaka Arisaka bila je ''Carska hrizantema'' (''Imperial Chrysanthemum'' ili kako su je još nazivali ''mum'' ) sa 16 latica, koja je bila simbol carske dinastije i nalazila se na prstenu prijemnika. Pored ove carske oznake postojao je još jedan simbol i brojna/slovna oznaka sa leve strane prijemnika, koja je označavala seriju kao i arsenal gde je puška napravljena. Jedna od poslednjih naredbi Vrhovne komande IJA je bila da se sa pušaka i ostale opreme mora fizički ukloniti ''Carska hrizantema'' kako bi se sačuvala čast cara. Tako da se danas kolekcionarski primerci (kojih u SAD ima u velikom broju, jer su ih američki vojnioci masovno donosili po povratku iz rata) koji na sebi sadrže čitav, ne oštećen carski simbol mogu smatrati ''verovatno zarobljenom'' Arisakom, dok oni sa oštećenim i izgrebanim simbolom smatraju ''formalno predatom'' puškom. Ovu naredbu IJA podržao je i general Daglas Mekartur (Douglas MacArthur) pa je broj primeraka sa očuvanim simbolom daleko manji u odnosu na one bez njega.


Carska hrizantema

 

        ZAKLJUČAK

        Da su puške Arisaka i to one napravljene pred izbijanje i sa početka rata jedne od najkvalitetnijih obrtočepnih repetirki iz perioda Drugog svetskog rata svedoče i brojna testiranja u SAD nakon rata, koja je vršila NRA ("National Rifle Association") i priznati inženjeri-oružari, sa ''glavnim'' repetirkama iz tek završenog rata. U njima se Arisaka Type 38 pokazala kao jedna od  puška sa najjačim zatvaračem (najčvršćim bravljenjem) i jedina je izdržala sve testove u kojima su se razne laboracije municije ispaljivale do skoro potpunog onesposobljavanja funcionalnosit puške. Sledeća puška koja je izdržala svu ''torturu''' bila je Arisaka Type 99. Među testiranim puškama nalazili su se modeli Springfield, Mauser, Lee Enfield, Krag, Mosin-Nagant  i dr. Možda i slučaj potporučnika Hiroa Onode (Hiroo Onoda) koji se 1974.godine konačno predao filipinskim vlastima (nakon gerilskog preživljavanja) i izašao iz džungla nakon 29 godina od završetka Drugog svjetskog rata. Uz svoj oficirski mač i nekoliko granata, predao je i potpuno upotrebljivu pušku Arisaka Type 99 sa 500 metaka. Sve do sad navedeno kao i skoro pedesetogodišnja upotreba puške Arisaka čini je najvažnijom i najsjajnijom puškom Dalekog istoka svih vremena.


        KARAKTERISTIKE

 

AUTOR: ZASLON

Najnoviji prilozi

Tragedija Badnje večeri;
(20.10.2013.)
Ceo tekst...


"Vera" u kandžama "Kondora"
(28.08.2013.)
Ceo tekst...


Tip 97 Chi-Ha
(04.05.2012.)
Ceo tekst...