|  | 

7. Oklopna divizija

 


UVOD

Nemačka 7. oklopna divizija možda nije najpoznatija ili najkvalitetnija nemačka jedinica ali je svakako ostavila svoj trag u vojnoj istoriji. Jedan od razloga njene slabe reputacije je i to što je ova jedinica svoj najsvetliji trenutak doživela tokom kampanje u Francuskoj 1940. godine, koja je gurnuta u drugi plan zbog operacijama na Istočnom frontu. Ali ipak ova divizija će ostati upamćena po svom nadimku „Gespensterdivision“ (Divizija duhova) koji je dobila u vreme kada je njom komandovao Ervin Romel koji se proslavio upravo komandujući ovom jedinicom.

NASTANAK

Nemačka 7. oklopna divizija je nastala 18. oktobra 1939. godine preimenovanjem 2. lake divizije nakon Poljske kampanje. Druga laka divizija je formirana 10. novembra 1938. godine u mestu Gera u Tiringiji a jedinu akciju je videla u Poljskoj. Tokom Poljske kampanje je zajedno sa 3. lakom divizijom činila XV motorizovani korpus a u sastavu Armijske grupe Jug. Jedina tenkovska jednica bio je 66.tenkovski bataljon koji je imao 62 tenka od kojih su većina bili PzKpfw I i II sa svega nekoliko komada PzKpfw III i IV. Napad kreće iz Šlezije u pravcu gradova Kielce i Radom a do Radoma je divizija stigla već 9. septembra. Odavde napad se nastavlja prema oblasti zapadno od Varšave i dalje prema Modlinu. Potom divizija dobija naređenje da krene u opkoljavanje Varšave ali se rat završava 27. septembra a 1. oktobra divizija kreće nazad ka svom garnizonu. Zbog velikog učinka okoplnih divizija tokom Poljske kampanje sve lake divizije menjaju imena i strukturu. Jedini komandant 2. lake divizije bio je General-Potpukovnik Georg Štume (Georg Stumme).

REORGANIZACIJA I OPERACIJA FALL GELB

Pored imena promenjena je i struktura ove divizije. Šezdestišesti tenkovski bataljon ostao je u sklopu divizije a sada je dodat i 25. tenkovski puk (Panzer Regiment 25) sa dva tenkovska bataljona (I/PzReg 25 i II/PzReg 25). Dva već postojeća pešadijska puka su objedinjena u sklopu 7. pešadijske brigade (Schützen Brigade 7). Pored strukture promenjeno je i naoružanje divizije a jedna od najznačajnijih promena je da je čehoslovački LT-38 (nemačka oznaka je PzKpfw 38(t)) zamenio zastarele PzKpfw I, ali je proces naoružavanja počeo kasno. Divizija je na početku operacije Fall Gelb raspolagala sa 34 tenkova tipa PzKpfw I, 68 tenkova tipa PzKpfw II, 91 tenkom tipa PzKpfw 38(t), 24 tenka tipa PzKpfw IV i manjim brojem drugih oklopnih vozila. Nešto pre početka invazije Francuske divziji je dodata i četa motorizovanih artiljerijskih oruđa tipa SiG 33.

Operacija Fall Gelb počela je 10. maja 1940. a 7. oklopna divizija se nalazila u sastavu XV Motorizovanog Korpusa zajedno sa 5. oklopnom divizijom u sklopu 4. Armije, Armijska Grupa A. Zadatak divizije bio je da prođe kroz Ardene i preko reke Meze kako bi se probila u zaleđe glavnine Savezničkih snaga. Nakon manjih okršaja sa Saveznicima 10. i 11. maja, 12. maja delovi 7. oklopne divizije izbijaju na Mezu i to delovi 7. pešadijske brigade praćeni jednom četom tenkova u oblasti Dinanta oko 16h. Uviđajući da je Romel, koji je tada bio komandant divizije, imao mogućnost da postigne veliki uspeh, komandant XV Korpusa, general Hot, je pod Romelovu komandu stavio i 31. oklopni puk koji se do tada nalazio u sklopu 5. oklopne divizije. Iako je francuska odbrana na zapadnoj obali Meze bila slaba, Romel je imao velikih problema da pređe reku i tek u sumrak 13. maja prvi tenkovi su prešli na zapadnu obalu. U predveče 14. maja, tvrdoglavi otpor francuza bio je slomljen i divizija je mogla da nastavi napredovanje. Petnestog maja došlo je do bitke, severno od sela Flavion, između Romelovih snaga i francuske 1. oklopne divizije. Nakon što su francuske snage razbijene, napredovanje se nastavilo bez značajnijeg otpora sve do britanskog napada kod Arasa 21. maja. Napad Britanskih ekspedicionih snaga (BEF) kod Arasa bio je jedini značajniji pokušaj BEF-a da zaustavi nemačko napredovanje tokom čitave Francuske kampanje. Britanski napad počeo je uspešno kada su elementi motorizovanog SS puka „Totenkopf“ pregaženi a tenkovi, koje je Romel poslao da zaustave Britance, uništeni. Razlog savezničkog uspeha ležao je u oklopu britanskih tenkova tipa Matilda I i Matilda II koji su bili skoro imuni na granate koje su dolazile od nemačkih tenkova Panzer II i III, i na granate nemačkih protiv- tenkovskih topova PaK 36. Napad je zaustavljen tek uz pomoć protiv-avionskih topova FlaK 18 kalibra 88mm koji su uspeli da zaustave ionako malobrojne britanske tenkove. Prva faza Francuske kampanje za 7. oklopnu diviziju se završila oko 30. maja kada je završeno opkoljavanje savezičkih snaga kod Dankerka.


Organizacija divizije maja 1940. godine


Kretanje 7. oklopne divizije u Francuskoj tokom maja 1940. godine

Druga faza počine 5. juna i za cilj ima prelazak Some i zauzimanje luka u kanalu Lamanš kako bi se sprečilo povlačenje saveznika iz Francuske. XV Motorizovani Korpus napreduje velikom brzinom, predvođen 7. oklopnom divizijom. Već 8. juna delovi divizije izbijaju na reku Senu a od 10. juna divizija skreće ka obali Kanala do koje je došla istog dana. Sada se borba razvila oko mesta Sent Valeri koji je zauzet 12. juna što predstavlja kraj opkoljenog francuskog 9.Armijskog Korpusa a u zarobljeništvo pada oko 46.000 savezničkih vojnika. Divizija nastavlja svoje napredovanje a 19. juna stiže do Šerburga preko La Havra i Sent Loa. Brzina kojom je divizija napredovala bila je zaprepašćujuća zbog čega je i dobila nadimak „Gespensterdivision“ odnosno divizija duhova/fantoma jer je bilo veoma teško pratiti njeno napredovanje. I pored neverovatne brzine kojom se kretala, 7. oklopna divizija nije uspela da zaustavi povlačenje britanskih snaga iz luke Šerburg. Nakon kraće pauze divizija kreće na jug ne nailazeći na otpor. Kada je 25. juna potpisano primirje divizija se nalazila u jugozapadnoj Francuskoj. Tokom operacije Fall Gelb 7. oklopna divizija je izgubila 2642 vojnika –poginulih, ranjenih i nestalih i 42 oklopna vozila. Divizija je bila smeštena u Bordou a ubrzo je prebačena zapadno od Pariza gde je ostala do sredine decembra 1941 kada je vraćena u Bordo. U ovom periodu Romel je postavljen za komandanta Afričkog Korpusa a komandant divizije postaje fon Funk (von Funck). Dolazi i do promene u strukturi tokom februara 1941 kada 25. tenkovski puk dobija svoj treći bataljon (III/PzReg 25) i to preimenovanjem 66. tenkovskog bataljona. Od 6. do 10. juna divizija je vozovima prebačena u istočnu Prusku, kako bi učestvovala u napadu na SSSR.

OPERACIJA BARBAROSA

Za operaciju Barbarosa 7. oklopna divizija našla se u sklopu XXXIX Oklopnog Korpusa zajedno sa 20. oklopnom divizijom i 20. divizijom motorizovane pešadije (Tenkovska Grupa 3/ Armijska Grupa Centar). Na početku operacije divizija je raspolagala sa 11 tenkova tipa PzKpfw I, 55 tenkova tipa PzKpfw II, 167 tenkova tipa PzKpfw 38(t) i 30 tenkova tipa PzKpfw IV. Već prvog dana operacije došlo je do bitke između nemačke 7. oklopne divizije i sovjetske 5. oklopne divizije kod Olite kada su uništena 82 sovjetska tenka ali je 7. oklopna divizija izgubila polovinu svojih tenkova pa je stoga II/PzReg 25 rasformiran tokom jula zbog ogromnih gubitaka a tek kasnije će se ponovo oformiti. Divizija skreće na jugoistok i zajedno sa Tenkovskom Grupom 2 zatvara obruč oko Minska 28. juna. Nakon ovoga napedovanje se nastavlja u pravcu severoistoka, a 10. jula XXXIX Oklopni Korpus zauzima Vitebsk. Nekoliko dana kasnije Tenkovska Grupa 3 stiže do puta Smolensk - Moskva sa severa dok Tenkovska Grupa 2 zatvara obruč oko Smolenska u kome su zatvorene 3 sovjetske armije. U periodu od 18. jula do 7. avgusta 2. i 3.Tenkovska Grupa su držale obruč zatvorenim uprkos jakim napadima sovjetskih snaga. Napadi prestaju kada su se i poslednje snage u obruču predale. Kako se nemačke snage sada okreću Kijevu i Lenjingradu AG Centar prelazi u defanzivu pa je 7. oklopna divizija povučena sa fronta gde su je zamenile pešadijske divizije. Iako je preostalo svega 40% tenkova divizija je tokom avgusta morala da često pomaže pešadijske divizije na frontu za vreme sovjetskih napada. Tek su prve dve nedelje septembra bile tihe pa su pripadnici divizije imali vremena za odmor.


Kretanje divizije od 22. juna do 5. decembra 1941. godine

Od 19. septembra divizija se nalazi na novom položaju kako bi učestvovala u operaciji „Tajfun“. Za ovu operaciju 7. oklopna divizija našla se u sklopu LVI Tenkovskog Korpusa/ 3. Tenkovska Armija. Operacija je počela 2. oktobra i u roku od 24 sata divizija je došla do i prešla Dnjepar. Već petog dana operacije 7. oklopna divizija i 10. oklopna divizija (4. Tenkovska Armija) su zatvorile džep oko Vjazme što je bio već treći put da divizija zatvara džep na istočnom frontu. Međutim već 7. oktobra kretanje je postalo skoro nemoguće zbog blata pa je jedinica povučena sa fronta i poslata je u oblast severno od Vjazme. U periodu od 22. oktobra do 8. novembra divizija se polako premestila u oblast severno od Gšacka. Sredinom novembra, zbog niskih temperatura putevi su se zamrzli pa su tenkovi mogli da nastave napad. Divizija napada deo fronta između dve sovjetske Armije i nakon što je potukla 30. Kavkasku konjičku diviziju zauzima Klin 23. novembra. Četriri dana kasnije divizija uspostavlja mostobran preko kanala Moskva - Volga ali se ispostavilo da je ovaj napad bio uzaludan jer se napad na Moskvu odvijao sa juga. Nakon dva dana divizija napušta mostobran i prelazi u defanzivu. Temperatura je pala ispod 30 stepeni Celzjusa a 5. decembra počinje sovjetski kontra-napad. Sedma oklopna divizija se nalazila na 70km od Moskve.

SOVJETSKA ZIMSKA OFANZIVA I PROLEĆE 1942. GODINE

Sovjetski napad zahvatio je i 3. Tenkovsku Armiju ali nije bilo direktnih napada na 7. oklopnu diviziju. U noći između 6. i 7. decembra divizija počinje svoje povlačenje na zapad kako bi se uspostavila čvrsta linija odbrane, a prva takva linija postavljena je na reci Lama. Deo ove linije 7. oklopna branila je od 17. decembra do 14.januara ali je toliko oslabljena da više liči na neku vrstu kampfgruppe nego li na diviziju. Zahvaljujući uspešnim sovjetskim napadima na drugim delovima fronta divizija je primorana da se povuče na odbrambenu liniju Konigsberg, na kojoj se divizija održala do početka marta 1942. Međutim ubrzo su stigla i pojačanja ali zbog velikih gubitaka 25. oklopni puk se sada sastojao samo od dva bataljona. Već krajem marta 1942. divizija je dejstvovala zajedno sa 1 .oklopnom a početkom aprila prebačena je u oblast oko Vjazme gde je imala da zameni 246. pešadijsku diviziju. Nakon svih ovih borbi divizija je bila potpuno iscrpljena pa je doneta odluka da se divizija pošalje u Francusku na odmor i popunu sastava. Zvanično, divizija je 9. Armiju napustila 15. maja ali su poslednje jedinice napustile oblast 9. Armije tek oko 1. juna. Divizija nije učestvovala u nemačkoj letnjoj ofanzivi koja se spremala a u toku svoje prve godine u Rusiji izgubila je 9200 vojnika od čega 2100 mrtvih.

ODMOR I POVRATAK NA ISTOČNI FRONT

Pored odmora vojnika i popunjavanja divizije do pune snage dolazi i do promena u naoružanju i strukturi. Dvadesetipeti oklopni puk je konačno smanjen na 2 bataljona a divizija se naoružava većim brojem tenkova PzKpfw III i IV pa tako najzad prestaje upotreba tenka PzKpfw 38(t). Takođe 2. bataljon 6. Pancergranadirskog puka sada je opremljen poluguseničarima tipa SdKfz 251. Divizija je od 1. septembra bila i zvanično sposobna za borbu. Zbog savezničkog iskrcavanja u Maroku i Alžiru, Hitler donosi odluku o zauzimanju Viši Francuske a 7. oklopna uzela je učešća u akciji. Jedinica se kreće u pravcu Mediteranske obale a 27. novembra počinje napad na Tulon kako bi se zauzeli francuski bojni brodovi ali je akcija neuspešna jer su francuzi potopili svoje brodove kako ne bi pali u ruke Nemaca. Sve do sredine decembra divizija je ostala na obali Mediterana.


U međuvremenu na istočnom frontu Sovjeti su opkolili čitavu 6. Armiju u Staljingradu pa je donta odluka da se 7. oklopna prebaci na istok kako bi pomogla u razbijanju obruča. U periodu od 18. do 27. decembra divizija je prebačena na istok. Divizija je prebačena u oblast Donjeca a prvi elementi divizije su spremni za borbu već pre 5. januara. Ove jedinice, a kasnije i cela divizija, bili su potčinjeni AG Holidt. Jedinica u kontak sa neprijateljem dolazi već 6. januara. I pored manjeg uspeha, divizija je primorana na povlačenje i reku Donjec prelazi 20. januara. Odbrambeni položaji na zapadnoj obali reke su držani oko nedelju dana kada dolazi do novog povlačenja na zapad, a ovog puta je divizija odbrambeni položaj zauzela oko Slavanska. Divizija je vodila defanzivne akcije sve do oko 15. februara kada je povučena u pozadinu kako bi se regrupisala. Divizija je sa 3. oklopnom sada činila III Oklopni Korpus/ 1. Tenkovska Armija. Kada je počeo poslednji deo sovjetske zimske ofanzive, sa ciljem uništenja AG Jug, fon Manštajn je iskoristio 1. Tenkovsku Armiju za kontra-napad na sovjetsku Tenkovsku Grupu Popov. Operacije 7. oklopne počinju 18. februara a jednica se kreće direktno na sever, ka Izjumu. Zajedno sa 5. SS divizijom „Viking“ i 11. oklopnom, divizija vodi borbe protiv TG Popov koja je skoro potpuno uništena a Izjum je osvojen 28. februara. Sedma oklopna je Izjum branila sve do 6. Aprila kada je povučena iz borbi, kako bi primila ljudstvo i naoružanje. Najznačajnija pojačanja se tiču 78. Artiljerijskog puka gde je jedan bataljon naoružan samohodnim haubicama tipa Wespe i Humel.

OPERACIJA CITADELA

U međuvremenu AG Centar i Jug se spremaju za novu letnju ofanzivu, sa ciljem da se eliminiše izbočina na delu fronta kod Kurska. Sedma oklopna divizija je u toku priprema za ovu operaciju bila podređena Armijskom Odeljku Kempf a od naoružanja raspolagala je sa 12 tenkova tipa PzKpfw II, 55 tenkova tipa PzKpfw III i sa 38 tenkova tipa PzKpfw IV. U sklopu operacije Citadela, AO Kempf ima zadatak da čuva bok glavnoj formaciji AG Jug, 4. Tenkovskoj Armiji. U sklopu svog zadatka 7. oklopna zauzima položaj na istočnoj obali Donjeca. Sa početkom opercije Citadela, 7. oklopna prelazi reku Donjec i zauzima Dorogobošino u oblasti koju je branila sovjetska 7. Gardijska Armija. Nakon napada pešadiskih jedinica divizije, 25. tenkovski puk uspeva da napravi rupu u sovjetskoj liniji odbrane pa je stoga diviziji pridodat i 11. tenkovski puk (iz 6. oklopne divizije). Nakon početnih uspeha i proboja, oba tenkovska puka su zaustavljena trećeg dana operacije, zahvaljujući jakim linijama odbrane. Već sutradan, 8. jula, tenkovi skreću na sever kako bi na vreme stigli do Prokhorovke i pomogli II SS Tenkovskom Korpusu koji je vodio tešku borbu protiv sovjetske 5. Gardijske Tenkovske Armije. Prodor na sever je predvođen 6. oklopnom divizijom dok je 7. oklopna čuvala bokove. U poslednjem pokušaju da stignu na vreme, 7. oklopna ponovo preuzima vođstvo i prelazi Donjec, ovog puta na zapad, ali uzalud jer je bitka već gotova. Petnaestog jula svi napadi na južnom kraku prestaju, usled sovjetskog kontra-napada kod Orela i savezničke invazije Sicilije, čime se operacija Citadela završila.


Kretanje divizije od 5. do 15. jula 1943. godine

POVLAČENJA TOKOM 1943/1944. GODINE

Zbog mogućnosti sovjetskog napada na granici između AG Centar i Jug, 7. oklopna i 75. pešadijska divizija su prebačene na granicu dve AG. Sovjetski napad počinje 3. avgusta i kreće se u pravcu Belgoroda i Harkova. Divizija je učestvovala u borbama oko ova dva grada a borbe se završavaju 23. avgusta kada su sovjetske snage povratile Harkov. Od 20. avgusta na čelu divizije se nalazi General-Major fon Manteufel (von Manteuffel). I pored promene komandanta povlačenja se nastavljaju, i posle kraće odbrane Poltave divizija prelazi Dnjepar i okuplja se jugoistočno od Čerkasija ali bez I/PzReg 25, jer je taj bataljon poslat u Francusku gde je imao da bude naoružan tenkovima tipa Panter. Cilj nemačke vojske sada bio je da drži zapadnu obalu Dnjepra, međutim 27. septembra Sovjeti su formirali mostobran kod Pereiaslava, južno od Kijeva, ali i pored svih napora mostobran nije eliminisan ali je smanjen. Početkom oktobra prestaju napadi na ovaj mostobran pa je divizija prebačena severno od Kijeva, zajedno sa još nekim jedinicama, kako bi zaustavila napredovanje Sovjeta iz mostobrana kod Ljuteša. Sve do 24. oktobra divizija je branila ovu oblast kada je prebačena u armijsku rezervu, zapadno od Kijeva. Međutim 3. novembra Sovjeti su napali iz mostobrana kod Ljuteša sa jakim snagama sa ciljem da se zauzme Kijev. Sedma oklopna je odmah poslata u kontra-napad ali bez uspeha. Već 6. novembra sovjetska 38. Armija oslobađa Kijev pa su stoga sve raspoložive oklopne snage udružene u XXXXVIII Tenkovski Korpus. Ofanzivne akcije ovog korpusa su trajale od 15. novembra do 23. decembra a 25. tenkovski puk se pokazao odlično. Dvadesetičetvrtog decembra počela je još jedna sovjetska ofanziva a divizija se uz borbu povlačila polako a druge nedelje januara se našla severno od Ostrapala, gde je držala front do kraja meseca. Dolazi do nove promene na čelu divizije kada 26. januara nju napusti fon Manteufel pa je vođstvo preuzeo pukovnik Šulc koji je poginuo dva dana kasnije. Novi komandant postaje General-Major Dr. Maus. Februar 1944. divizija je provela u pokušajima da zaustavi sovjetske proboje. Početkom marta cela divizija je prebačena na desno krilo 4. Tenkovske Armije gde je, zajedno sa 68. pešadijskom i 1. SS oklopnom divizijom, održavala front do 21. marta kada je 1. Ukrajinski Front prešao u ofanzivu. Divizija je odbačena na jug i prebačena je u sastav 1. Tenkovske Armije koja je već 25. marta opkoljena kod Kamenc-Podolskog. Cela jedinica je učestvovala u proboju i to na severnom krilu a obruč je konačno probijen 15.aprila. Sedma oklopna je prebačena u rezervu kako bi se odmorila i popunila i van većih borbi ostaje do jula meseca. Kako je 22. juna 1944. počela operacija Bagration jedinica kreće na sever kako bi učestvovala u borbama i prvi elementi divizije na front stižu 5. jula. Ovde je jedinica postala deo XXXIX Tenkovskog Korpusa ( zajedno sa 5. oklopnom divizijom) koji se povlačio na zapad kako bi izbegao opkoljavanje. Do 9. jula sve jedinice divizije su stigle na front, a cela divizija se povukla do reke Njemen u okolinu grada Olite. Grad i mostobran na istočnoj obali 7. oklopna je branila do 24. jula kada je podređena 3. Tenkovskoj Armiji. Kako je postojala rupa na frontu između 3. Tenkovske Armije i 16. Armije na severu, 7. oklopna je dobila naređenje da popuni ovu prazninu. Međutim pre nego što je divizija bila spremna da krene sovjetske snage su već zauzele ovo područije pa je napad propao usled jakog otpora. Nakon ovoga nastavlja se povlačenje i divizija prelazi Dubisu i do 15. avgusta trpi teške napade. Od septembra 1943. divizija se borila bez I/PzReg 25 koji se nalazio u Francuskoj ali od 18. jula i ova formacija se vratila na istočni front sada naoružana tenkovima tipa PzKpfw V Panter dok je II/PzReg 25 i dalje bio naoružan tenkovima tipa PzKpfw IV.

OPERACIJA DOPELKOF I PREDAJA

Kako je AG Sever od 30. jula bila odsečena od ostalih nemačkih snaga OKH je naredio napad u pravcu Jelgave kako bi se povezali AG Sever i AG Centar. Sedma oklopna je u toku ove operacije bila deo XXXX Tenkovskog Korpusa i to na njegovom južnom krilu. Divizija je napredovala svega 10-15 km u toku cele operacije (15-27. avgust) zahvaljujući čvrstom otporu 5. Gardijske Tenkovske Armije i 2. Gardijske Armije. Kako bi se onemogućio novi sovjetski napad, koji bi ponovo odseko AG Sever, 16. septembra počinje novi nemački napad u pravcu Šiuljaja. Napad je predvodio XXXIX Oklopni Korpus, u čijem je sastavu bila i 7. oklopna, ali je napad zaustavljen 21. septembra. Novi sovjetski napad je došao 5. oktobra a već 10.oktobra su sovjetske jedinice izbile na Baltičko more i time opkolile nemačke jedinice oko Memela među kojima je bila i 7. oklopna divizija. Tokom borbi oko Memela Divizija je svedena na veličinu jednog puka i 22. oktobra je preko mora prebačena u Pilau. Tokom novembra u sastav divizije ulazi i PzBrig 102.

Od 14. januara 1945. divizija ponovo učestvuje u borbama sa sovjetskim snagama ali se sada njene akcije svode na usporavanje nadmoćnog neprijatelja jer nije bilo moguće zaustaviti sovjetske napade. Petnaestog marta 1945. cela divizija je raspolagala sa samo 7 operativnih tenkova tipa PzKpfw IV i 5 operativna tenka tipa PzKpfw V Panter. Cela 2. Armija, zajedno sa 7 .oklopnom, bila je opkoljena u okolini Danciga a u noći 5/6. aprila divizija je prebačena na poluostrvo Hel, napuštajući poslednje tenkove. Deset dana kasnije divizija je prebačena u Svinoujšće gde je stigla do 19. aprila a potom je prebačena u Penclin. Ostaci divizije su se predali Anglo-Američkim trupama 3. maja 1945. godine

AUTOR: PVT. LEKA

Najnoviji prilozi

Tragedija Badnje večeri;
(20.10.2013.)
Ceo tekst...


"Vera" u kandžama "Kondora"
(28.08.2013.)
Ceo tekst...


Tip 97 Chi-Ha
(04.05.2012.)
Ceo tekst...