jugoslovenski generalstab je tokom tridesetih godina napravio odbrambene planove, koju su se menjali u skladu sa strateskom situacijom . prva bazicna revizije je napravljena 1938 godine kada je nemacka pripojila austriju. ondasnji nacelnik generalstaba milutin nedic (brat milana) ga je potpisao 17 septembra 1938 godine. par nedelje nakon toga general dusan simovic je zamenio nedica na toj poziciji, i po simovicevim uputama je napravljen novi odbrambeni ratni plan "plan s" ("s" oznacava sever). plan je bio baziran na pretpostavki da ce napad biti od italije, nemacke i madjarske, i da ce nemci napasti i sa madjarske granice.prema tom planu 60% jugoslovenskih snaga ce biti rasporedjene na zapadnoj i severnoj granici kao prva odbrambena linija u kordonskom poretku i delimicno u utvrdjenim odbrambenim linijama (fortifikacije). ostatak od 40% ce biti rezerva. dugotrajna i uspesna odbrana ovih granica je smatrana nemogucom, pa je plan predvideo plansko pvlacenje svih snaga ujugoistocnom pravcu prema grckoj, gde bi snazne saveznicke armije trebale biti u punoj kontroli.najvaznije tacka ovog plana je odrzavanje konstantne linije snabdevanja, nesmetanog pravca povlacenja i sprecavanje osipanje armije
talijanska okupacija albanije u aprilu 1939 godine je radikalno izmenila jugoslovensku stratesku situaciju, ne samo zato sto su talijanske trupe u albaniji pretnja, nego zato sto ugrozavaju jugoslovesnki pristup solunu, koji je uvek bio bazicni deo jugoslovenskih ratnih planova.u januaru 1940, princ pavle je smenio simovica sa pozicije nacelnika generalstaba i postavio na njegovo mesto generala petra v. kostica. zbog talijanske pretnje, ali i zbog drugacijeg pogleda na strategiju, ratni plan S, je zamenjen u prvim mesecima 1940, sa novim ratnim planom , "R-40"ovaj plan je uzeo u obzir prisustvo talinskih snaga u albaniji, sa nekim novim elementima, ali je sledeo "plan s" po pitanju odbrane severne i zapadne granice i pravca i nacina povlacenja prema grckoj.
novi elementi u ovom planu su
a) iznenadni i jak napad napad na talijansku bazu zadar (zara),na dalmatinskoj obali, da bi se smanjila/eliminirala mogucnost talijanskog napada na centar jugoslavenske drzave iz tog pravca
b) formiranje i drzanje fronta prema albaniji
c) aktivno i prisilno izvidjanje prema rumunjskoj
d) koncentricni napad na bugarsku od strane svih clanica balkanske antante, ako bi bugarska napala bilo koju od zemalja clanica
e) snage za odbranu granica su 70% ljudstva ( u prethodnom planu 60% )
plan R-40, je vrlo brzo postao neupotrebljiv zbog novih dogadjanja, pa je u februaru 1941 godine poceo rad na novom planu "R-41", koji uzima u obzir prisustvo nemackih trupa u rumuniji i madjarskoj, i verovatnost ulaska nemaca u bugarsku . plan R-41 je trebao da brani kopletnu duzinu jugoslovenske granice (3000km) ,izuzev albanije, i to kordonskim odbranom. na albanskoj granici/sektoru, predvidjena su kombinovana grcko-jugoslovenska ofanzivna dejstva, da bi se eliminisala talijanska armija i obezbedilo nesmetano povlacenje u grcku
velika koncentracija jugoslovenskih trupa je predvidjena prema bugarskoj, specijalno u makedoniji, da bi zastitila komunikaciju skopje-solun i zastitila liniju povlacenja. odnos rezerva:aktivne trupe je smanjen na 1:7, sto nije bas najpametnija odluka. zbog razlicitih razloga ovaj plan nije poslat komandantima jedinica , sve do 31 marta 1941 godine, tako da nije bilo vremena (napad nemacke je 6 aprila), da se izvrse prilagodbe, ili da se bolje upoznaju sa planom, pa je stari plan "R-40" jos uvek bio operativan u aprilu 1941 (sto je naravno stvaralo jos vecu konfuziju kod komandanata)
zajednicko svim tim planovima je da ce napad doci od strane sila osovine, i da ce jugoslavija imati saveznistvo zapdnih demokratija. planovi su bili posvom karakteru odbrambeni , i jugoslovenski cilj je bio sacuvati sto vise zive sile i biti na pobednickoj, saveznickoj strani, na kraju rata. pocetna odbrana granica, upotreba utvrdjenih objekata, povlacenje na sekundarnu , parcijalno utvrdjenu liniju odbrane, bi omogucilo plansko povlacenje prema planinskom centru zemlje, gde bi duza odbrana bila moguca. pravac prema grckoj da bude otvoren kao linija snabdevanja, i ako je potrebno, kao linija povlacenja.
povlacenjem u grcku, jugoslovenska armija bi se povezala sa grckom armijom, i drugim saveznickim armijama, i kasnije, uz pomoc saveznicke logistike, jugoslovenska armija bi se vratila i oslobodila zemlju. vidljivo da je scenario iz prvog svetskog rata (izuzev povlacenja kroz albaniju, pa tek onda transport za solun). planovi iz 30tih su bili bazirani na tom scenariju.
za vrstu rata, koju je vodila srpska vojska 1914-1915 godine, i da neprijatelj nema motorizaciju, tenkove i vazduhoplovstvo, ovakav plan bi mozda radio.ali 1941 godine,ovakav nacin planiranjaje bio beznadezan,operisan od realnosti.protiv neprijatelja koji koristi tehniku blitz-kriega,baziranu na velikoj koncentraciji aviona, tenkova, motorizacije, napadajuci zemlju iz svih pravaca istovremeno, ovi planovi su bili beskorisni i poziv za brzi slom
jugoslovenski ratni planovi su uzimali u obzir kompletno mobilizovanu armiju, od oko 1,200,000 aktivnih trupa i oko 500,000 ljudi u pomocnim, ne borbenim jedinicama (godista 41-50) . 1939-40 je bilo ucestalih poziva na vojne vezbe, ali nisu bili narocito uspesni ( vojni budjet nije mogao to izdrzati, a ekonomska situacija drzave nije omogucavala modernizaciju i motorizaciju)
osnovna slabost jugoslovenske vojske iz 1941 godine su bile velike jedinice i volovska vuca, i oslanjanje na tovarne zivotinje, sto je smanjivalo mobilnost i brzinu . pesadijska divizija je imala 26 ili 27 hiljada vojnika, konjicka 6 ili 7 hiljada, i prema planovima, kompletno mobilizovana armija je trebala 900 hiljada volova/mula. odrzavanje zivotinja je kostalo dva puta vise od odrzavanja vojnika. jeste da je 1940 godine (malo prekasno) , generalstab postao svestan tih nedostataka i poceo da radi na modernizaciji i motorizaciji, ali izuzev motorizacije 4 artiljerijska puka, sve ostalo je ostalo isto u vreme aprilskog napada na jugoslaviju .
unutar plana R-41 je predvidjena upotreba "cetnickih jedinica" u borbi protiv pete kolone , gerilsko ratovanje i akcije u pozadini neprijatelja, pa je stvorena cetnicka komanda.predvidjeno je bilo 7 bataljona, svaki bataljon za jednu armiju
