Prepiska Staljin - Cercil

[ACHTUNG]

Ovde cu preneti prepisku ove dvojice lidera hronoloskim redom. Naravno, rasprava o ovome je dozvoljena. Sama prepiska je preuzeta iz V.C. knjige - Drugi svetski rat.

[ACHTUNG]

Nakon sto je 22. juna zapocela Operacija Barbarosa, Vinston je odrzao govor podrske ruskom narodu u britanskom Donjem domu. Sovjetska vlada ipak nije reagovala, tako da se isti gospodin odlucio da zapocne cuvenu prepisku.


Predsednik vlade - gospodinu Staljinu                                            7. jul 1941.

Mi smo svi ovde veoma zadovoljni sto ruske armije pruzaju tako snazan i srcan otpor potpuno neizazvanoj i nemilosrdnoj invaziji nacista. Opste je divljenje prema hrabrosti i upornosti vojnika i naroda. Ucinicemo sve da vam pruzimo pomoc koju dozvoljavaju vreme, geografski polozaj i nase rastuce mogucnosti. Sto god duze traje rat, sve cemo vise moci da pruzamo. Nase vazduhosplostvo srsi danju i nocu veoma teske napade na celu teritoriju pod nemackom okupacijom i celu Nemacku u nasem dometu. Juce je izvrseno preko 400 dnevnih borbenih letova preko mora. U subotu nocu je preko 200 teskih bombardera napalo nemacke gradove, neki sa po tri tone bombi, a prosle noci je dejstvovalo blizu 250 teskih bombardera. To ce se nastaviti. Nadamo se da cemo tako prisiliti Hitlera da vrati na zapad neke svoje vazdusne snage i time smanji pritisak na vas. Pored toga, Admiralitet je na moju zelju pripremio jednu ozbiljnu operaciju koja ce se ostvariti na Artiku u skorijoj buducnosti, pa se nadamo da ce se posle toga uspostaviti kontakt izmedju britanske i ruske mornarice. U medjuvremenu smo brzim akcijama duz norveske obale presretali razne brodove za snabdevanje koji su plovili na sever protiv vas.

Pozdravljamo dolazak ruske vojne misije da bismo uskladili buduce planove.

Jedino nam preostake da produzimo borbu da bismo dotukli te zlikovce

[ACHTUNG]

A zatim je usledio odgovor gotov 2 nedelje kasnije:

G. Staljin - predsedniku vlade                                                   18. jul 1941.

Dozvolite da Vam izrazim svoju zahvalnost za dve licne poruke koje ste mi uputili.

Vase poruke su predstavljale polaznu tacku razvoja koji je potom doveo do sporazuma izmedju nase dve vlade. Sad su, kao sto ste s punim pravom rekli, Sovjetski Savez i Velika Britanija postali ratni saveznici u borbi protiv hitlerovske Nemacke. Ja ne sumnjam da ce nase dve drzave, uprkos teskocama, biti dovoljno jake da sruse zajednickog neprijatelja.

Mozda je neumesno napomenuti da polozaj sovjetskih snaga na frontu ostaje napregnut. Sovjetske armije jos osecaju posledice neocekivanog krsenja Ugovora o nenapadanju od strane Hitlera, kao i iznenandnog napada na Sovjetski Savez - dveju cinjenica koje daju preimucstvo nemackih trupama.

Lako je zamisliti da bi polozaj nemackih snaga bio mnogo povoljniji da sovjetske snage nisu bile u stanju da se suprostave napadu nemackih snaga u podrucju Kisinjeva, Lavova, Bresta, Kovna i Viborga nego u podrucju Odese, Kamenec-Podolska, Minska i okoline Lenjingrada.

Prema tome, cini mi se da bi se vojna situacija Sovjetskog Saveza, kao i Velike Britanije, znatno poboljsala kad bi se protiv Hitlera mogao obrazovati jedan front na zapadu - u severnoj Francuskoj, i na severu - na Artiku.

Front u severnoj Francuskoj bi ne samo odvojio Hitlerove snage sa istoka nego bi u isti mah onemogucio Hitleru da izvrsi invaziju Engleske. Obrazovanje tog upravo pomenutog fronta bilo bi popularno u britanskoj vojsci kao i kod citavog stanovnistva juzne Engleske.

Potpuno shvatam teskoce skopcane sa obrazovanjem jednog takvog fronta. Medjutim, verujem da bi ga, uprkos teskocama, trebalo obrazovati, ne samo u interesu nase zajednicke stvari nego i u interesu same Velike Britanije. Ovo je najpogodniji trenutak za obrazovanje takvog fronta, posto su Hitlerove snage usmerene ka istoku i posto on jos nije imao prilike da konsoliduje pozicije koje je osvojio na istoku.

Jos je lakse obrazovati front na severu. Tu bi od strane Velike Britanije bile potrebne samo pomorske i vazdusne operacije, bez iskrcavanja trupa ili artiljerije. Sovjetske vojne, pomorske i vazdusne snage uzele bi ucesca u takvoj operaciji. Pozdravili bismo kad bi Velika Britanija mogla prebaciti na to ratiste nesto nalik na jednu laku diviziju ili nesto norveskih dobrovoljaca, koji bi se mogli upotrebiti da u severnoj Norveskoj organizuju pobunu protiv Nemaca.

[Rogozarski]

Citajuci prepiske Cercil - Staljin, stice se utisak da je sovjetski vodja do te mere izgubljen od posledica pocetka rata sa Nemackom da nudi, pa cak i neku ruku zahteva od Britanaca neke stvari koje su odmah odbacene kao nemoguce, takodje se stice uvid da obijica lidera nisu znali pravu jacinu nemacke armije, misleci pritom da ce rat trajati znatno krace nego sto se na kraju ispostavilo.

Cercilu je kako se vidi, neverovatno laknulo kada je otpocela Barbarosa, spavao je mirno barem neko vreme, jer je celokupno teziste sukoba preneseno na istok.

Kolika je razlika izmedju `41 i `45, niko nije ni znao za istrebljavanje jevreja i drugih za nemce ``nizih naroda``...

[Director]

Ne da nisu znali šta nemci imaju nego nisu znali ni međusobno stanje. Staljin traži front na zapadu a englezi nisu imali dovoljno snage ni za neki prepad. Englezi misle kako se Rusi snažno odupiru a u stvari im je front već bio probijen na centralnom i severnom pravcu.

Predstaviti sebe kod saveznika jačim nego što jesi je bilo jako važno. Pogotovo u tom trenutku važno za obe strane.

[Rogozarski]

Pa jeste, ali tako samo lazu sebe. Cercil pogotovo...