Solunski proces

[Spearhead]

SOLUNSKI PROCES


Prošlo je tačno 90 godina od jednog od najkontraverznijih suđenja u istoriji srpskog pravosuđa, posle koga su u zoru 13. juna 1917. godine pobijene vođe organizacije "Crna ruka", na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom

Navršilo se 90 godina od Solunskog procesa, jednog od najkontraverznijih suđenja u istoriji srpskog pravosuđa. Zbog pokušaja atentata na prestolonaslednika, regenta Aleksandra Karađorđevića, tri oficira osuđena su na smrt, a šestoro ljudi na dugogodišnju robiju. 36 godina kasnije, na obnovljenom suđenju u Beogradu, pokazalo se da je sve bila pravna lakrdija.

U zoru 13. juna 1917. godine, u jednom selu nadomak Soluna, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis poslednji put gledao je svet oko sebe. Pred njim postrojen streljački vod, a pored njega, levo i desno, vezani uz direk i sa crnim povezom preko očiju, stoje njegovi drugovi, Rade Malobabić i major Ljubomir Vulović. Sva trojica će uskoro "bogu na istinu". Apis ne želi da mu pokriju oči. Ne priliči to jednom srpskom oficiru, ratniku, revolucionaru i zavereniku. Duvan, međutim, neće odbiti. Izbija poslednje kolutove dima i gleda užareni venac na upaljenoj cigari. Kada on dogori, ugasiće se i njegov život. Više ničega neće biti. Ostaće samo istorija.

Neumoljivi regent


Brza amnestija
Šta je bio pravi cilj i motiv Solunskog procesa pokazala je, na poseban način, i sudbina optuženih koji su osuđeni na višegodišnju robiju. Prema naredbi samog regenta Aleksandra, o detaljima pokušanog atentata i samog suđenja nije se smelo govoriti do kraja rata, jer bi to, navodno, moglo uticati na raspoloženje vojske. O tome se nije pričalo ni posle rata, ali je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, već tokom 1919. godine, sve osuđenike amnestirala i bez posebnog obrazloženja pustila na slobodu.


U jeku Prvog svetskog rata, u trenutku kada se vojni ishod ne može ni naslutiti, srpsku vladu u izbeglištvu potresa jedna od najvećih afera. Kod makedonskog sela Ostrovo, 29. avgusta 1916. godine na automobil regenta Aleksandra Karađorđevića, koji se vraćao sa fronta, ispaljeno je nekoliko hitaca. Posle sprovedene istrage, za zaveru protiv dinastije Karađorđević i pokušaj atentata na prestolonaslednika, okrivljuju se članovi organizacije "Crna ruka", na čelu sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Osim njega, uhapšeni su i pukovnici Milan Milovanović Pilac i Čedomir Popović, major Ljubomir Vulović i još šestorica oficira i civila.

Na suđenju održanom u Solunu, od 20. marta do 23. maja 1917. godine (po starom kalendaru), Temeljko Veljanović, seljak iz okoline Bitolja, tadašnji posilni optuženog majora Vulovića, svedoči da je video Rada Malobabića, odanog Apisovog prijatelja, kako puca na automobil prestolonaslednika. Njegovu priču potkrepljuje i svedok Desimir Čolović, koji tvrdi da je Malobabić još na Krfu optuživao regenta za ratnu katastrofu i da bi ga zato trebalo ubiti. Na osnovu tih svedočenja, Niži sud u Solunu je optužene osudio na smrt. Surovu presudu nešto kasnije potvrđuje i Viši vojni sud, a regent Aleksandar odbija da pomiluje Dimitrijevića, Vulovića i Malobabića. Ostalima će se smrtna kazna zameniti dugogodišnjom robijom, ali za trojicu prvooptuženih više nema nade. Po mraku i bez suvišnih svedoka, streljani su samo tri nedelje kasnije. Dragutin Dimitrijević Apis, glavni organizator Majskog prevrata i najzaslužniji za dinastičku smenu, dočekao je da mu presudi ruka upravo onih koje je i doveo na vlast.

Kod saveznika i međunarodne javnosti ova presuda dobro je primljena, ali domaća javnost je negodovala. Još od prvog dana sumnjalo se da je sudski proces bio nelegalan i da Apis nije učinio ono za šta je optužen. Rođaci i pristalice trojice pogubljenih "crnorukaša" su ubrzo posle Solunskog procesa tražili obnovu sudskog postupka, ali to je učinjeno tek u junu 1953. godine. Vrhovni sud Srbije poništio je presude Nižeg i Višeg vojnog suda iz 1917. godine, zaključujući da su donete na osnovu lažnog svedočenja. Sudu ovo nije bilo teško da ustanovi, jer su oba ključna svedoka u Solunskom procesu i dalje bila živa. Na obnovljenom suđenju, i Veljanović i Čolović tvrdili su da su bili primorani da lažno terete nevine oficire. Nažalost, oslobađajuća presuda, koju je Vrhovni sud izrekao osuđenima u Solunskom procesu, značila je samo Radoju Laziću, jedinom optuženiku koji je živ dočekao sudsku rehabilitaciju.

Ponovljeni postupak, međutim, nije do kraja razjasnio šta su uzroci ove zavere i sudske lakrdije, organizovane tako daleko od otadžbine, duboko iza linije fronta. Doduše, cilj novog suđenja nije ni bio ispravljanje istorijske nepravde, već prvenstveno želja da se ukaže na tiraniju i samovolju nekadašnjeg kralja i njegovih pristalica. Da bi se, međutim, shvatili pravi razlozi ovog pogubljenja, moramo se vratiti znatno ranije, na sam početak 20. veka.

Politika jača od prava
O Dragutinu Dimitrijeviću Apisu više se čulo tek posle Majskog prevrata, kada su u Beogradu, 29. maja 1903. godine ubijeni kraljica Draga i kralj Aleksandar Obrenović. Atentat su organizovali i sproveli mladi oficiri, među kojima je bilo najviše poručnika i kapetana, a sam "mozak zavere" bio je upravo Apis. Iako prevratnici za sebe nisu tražili nikakvu nagradu za ovaj čin, činjenica je da je njihov uticaj u vojsci i državi tokom godina bio sve veći. Zbog udela u prevratu, Apis je dugo godina bio u dobrim odnosima sa kraljem Petrom i regentom Aleksandrom. Preko vojvode Radomira Putnika, načelnika srpskog Generalštaba, Apis je imao toliko uticaja na vojsku, da su ga mnogi nezvanično nazivali i ministrom vojnim. Za organizaciju "Crna ruka", koju je Dimitrijević osnovao, Nikola Pašić je u više navrata govorio da je "država u državi", moćna i opasna.

Kao rođeni zaverenik i revolucionar, Dragutin Dimitrijević imao je značajnu ulogu i u organizovanju atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferninanda, koji su u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, sproveli pripadnici organizacije "Mlada Bosna". To ubistvo iskorišćeno je kao neposredan povod za napad Austrougarske monarhije na Srbiju, čime je zapravo i počeo Prvi svetski rat.

Do prvih sukoba između Apisa i regenta Aleksandra došlo je u martu 1915. godine, kada je Dimitrijević prekomandovan za načelnika Užičke vojske. "Crnorukaši" su se tada zalagali za preventivni rat sa Bugarskom, da bi se sprečila mobilizacija njihove vojske, ali je ovaj plan odbijen. Za ratnu katastrofu koja je ubrzo usledila, Apis je žestoko optuživao Nikolu Pašića i Narodnu radikalnu stranku, a sukobi su nastavljeni i na Krfu tokom 1916. godine. Pristalice režima optuživale su Vrhovnu komandu i "Crnu ruku" za sarajevski atentat, dok su oni za poraz i povlačenje srpske vojske optuživali Krunu i radikale.

Ponašanje Apisa i njegovih "crnorukaša" na Krfu je bilo krajnje provokativno. Često su govorili da povratka u Srbiju neće biti za sve, da će se selekcija vršiti kroz slavoluk oštrih sablji! Sve je ovo, verovatno, plašilo i samog regenta. Osim što je strahovao za krunu, Aleksandar je verovatno bio i pod pritiskom međunarodnih faktora. Apisove krvave ruke iz 1903. godine nisu zaboravljene, a s njima i način na koji je dinastija Karađorđevića vraćena na presto. Uz sve ovo, postojao je još jedan razlog zbog koga je trebalo što pre ukloniti "crnorukaše".

Zavera


Draža odbio da svedoči
Suđenje je vodio general Mirko Milisavljević, a javni tužilac je bio general Ljubomir Dabić. Na suđenje su kao svedoci dovođeni mnogobrojni vojnici, oficiri i podoficiri koji su potvrdili nalaze optužnice. Tadašnji oficiri odbili su da se pojave na procesu, a kasnije i generali Milan Nedić, Dušan Simović, Draža Mihailović i Mustafa Golubić. Presuda je doneta 5. juna 1917.


Naime, tokom 1916. godine, ratni ishod bio je krajnje neizvestan. Mnogi, pa čak i sam Nikola Pašić, verovali su da će se rat završiti pobedom centralnih sila, a među vojskom se pričalo da će saveznici napustiti Solunski front i da će austrijsko-francuski pregovori dovesti do separatnog mira. Ovakvog ishoda rata plašili su se i regent Aleksandar i Nikola Pašić jer je Austrijski car Karlo insistirao na uklanjanju dinastije Karađorđević i uništenju organizacije koja je agitovala protiv Austrougarske. U takvoj situaciji, pristalice režima su verovale da bi zabrana "Crne ruke" i pogubljenje njihovih vođa u Beču moglo biti protumačeno kao gest dobre volje. Srećom, rat je okončan pobedom saveznika, pa za tim više nije ni bilo potrebe.

U kovanju zavere protiv Apisa i njegovih drugova, posebnu ulogu odigrao je i pukovnik Petar Živković, komandant kraljeve garde. Štaviše, veruje se da je upravo on iscenirao atentat na regenta Aleksandra i kasnije organizovao sudsku lakrdiju posle koje će optuženi biti streljani. Reč je, takođe, o zavereniku iz 1903. godine, koji se odvojio od Apisa i osnovao suparničku "Belu ruku". Živković je ne samo pronašao lažne svedoke, već je za rukovodioca celokupnog procesa u Solunu postavio pukovnika Petra Mišića, još jednog učesnika Majskog prevrata, koji je pod Apisovim uticajem penzionisan 1905. godine. Ovo mu je bila prilika za ličnu osvetu, s obzirom na to da je sa većinom optuženih bio u sukobu, što svakako nije išlo u prilog poštenom suđenju.

Bilo kako bilo, bez obzira na tanke dokaze i uverljivo svedočenje optuženih da se nikako nisu mogli zateći na mestu i u vreme pokušanog atentata, Sud je bio neumoljiv. Presude su brzo izvršene, a Apisovu glavu nije mogao da spasi ni princ Đorđe Karađorđević, stariji brat regenta Aleksandra, koji se za njega lično založio. Politika se ponovo, po ko zna koji put, pokazala znatno jača nego što su pravo ili pravda.

VLADA ARSIĆ

[geometar19]

    citat:
Kao rođeni zaverenik i revolucionar, Dragutin Dimitrijević imao je značajnu ulogu i u organizovanju atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferninanda, koji su u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, sproveli pripadnici organizacije "Mlada Bosna". To ubistvo iskorišćeno je kao neposredan povod za napad Austrougarske monarhije na Srbiju, čime je zapravo i počeo Prvi svetski rat.

Da li se zna ,ko su pravi inspiratori i naredbodavci atentata u Sarajevu ???  Da li je to samo Apis ? Aleksandar iza Apisa ?  Jos neko ?        geometar
  

[Spearhead]

Da li se zna ,ko su pravi inspiratori i naredbodavci atentata u Sarajevu ???  Da li je to samo Apis ? Aleksandar iza Apisa ?  Jos neko ?        geometar

Treba samo pratiti trag novca,tj.trag onoga ko je finansirao "Crnu Ruku" a taj trag vodi u Rusiju.Neke stvari su vrlo indikativne,onog momenta kada je kralj A.Obrenovic postao vrlo blizak sa Austrijom upravo tada je platio glavom a dzelati su bili Apis i Crna Ruka,Kada je ubijen F.Ferdinand takodje je bila umesana Crna Ruka,oruzje je doslo posredstvom nekoga iz Ruskog CD-a a preko Crne Ruke,motiv je verovatno bio destabilizacija Austro-Ugarske pred sam pocetak WW I koji je i onako trebao da izbije usled Marokanske krize.I naravno,1917.Srpska izbeglicka vlada se okrenula Zapadnim saveznicima i pocela je svoju politiku da upravlja u tom smeru na sta je Rusija reagovala putem svog instrumenta....putem Crne Ruke.

[geometar19]

    
   Merci.  Naslucivao sam da nas je neko gurnuo.Ne bi bilo, ni prvi ni poslednji put.Ali mi poslednja recenica ne izgleda logicno .

[Director]

interesantno. ima li nekih informacija šta se konkretno htelo ubistvom princa, ili je samo "zakuvaj i požuri početak rata" bio cilj ?

[Spearhead]

Ali mi poslednja recenica ne izgleda logicno .

Sta ne izgleda logicno u poslednjoj recenici??To sto je Crna Ruka bila Ruski instrument kojim je kontrolisala Srbiju??

[tihi]

Ali mi poslednja recenica ne izgleda logicno .

Sta ne izgleda logicno u poslednjoj recenici??To sto je Crna Ruka bila Ruski instrument kojim je kontrolisala Srbiju??

  Ako tako nesto napises,neko posumnja,logicno je da pruzis dokaz za tvoje tvrdnje. Ja iskreno nisam mnogo u toj materiji,pa necu reci ni da jeste ni da nije,ali bez dokaza,samo na tvoju rec necu da verujem.

[Spearhead]

Sta sad vam je kao nova informacija da je Rusija finansirala Crnu ruku??

[tihi]

  Vec sam ti napisao,da nisam u toj materiji,tj da nisam uopste kopao po tom delu istorije. Za mene jeste nova informacija,a verovatno i za mnogo ljudi koji dodju na forum cisto da nesto procitaju,pa sma te zamolio za neki dokaz (link) gde bih mogao da vidim vise.

[balf]

kao neznalica pitam...jel to znaci da je rusija zelela svrgavanje obrenovica i karadjordjevice na tronu srbije?

[geometar19]

"I naravno,1917.Srpska izbeglicka vlada se okrenula Zapadnim saveznicima i pocela je svoju politiku da upravlja u tom smeru na sta je Rusija reagovala putem svog instrumenta....putem Crne Ruke. "           SPEARHEAD  (citat)

  Nije mi logicna SAMO ova(poslednja) recenica u tvom objasnjenju pozadine atentata.Ako je (1914) carska Rusija gurnula Srbiju preko atentata (Apis) u rat sa Austougarskom (Centralne sile)zasto bi 1917. putem svog instrumenta - Crne Ruke (Apis) kvarila odnose sa Zapadnim saveznicima ?         geometar

[Spearhead]

kao neznalica pitam...jel to znaci da je rusija zelela svrgavanje obrenovica i karadjordjevice na tronu srbije?

Valjda niko nece imati nista protiv da zagazim malo dublje u ovu tematiku tj. da objasnim prirodu i sam pocetak petljanja Rusije u Srpska pitanja iako petljanje Rusije u Srpska pitanja nema mnogo veze sa Srbijom vec sa Austrijom i Turskom a kasnije sa Nemackom.

Jedan deo naseg Srpskog naroda je nesumnjivo naklonjen Rusiji pa se cak ide do takvih preterivanja,cak bih rekao i ulizivanja,da se Rusi nazivaju "Srpskom bracom"....ako bi ste slucajno pitali -Od kad su Rusi Srpska braca?,odgovor bi bio-Od uvek.E sad,da vidimo od kada datiraju Rusko-Srpski odnosi i koji su bili Ruski motivi za uspostavljanje istih.

Ruskoj teznji za islaskom na Sredozemno more su se protivile velike sile Britanija,Francuska,Austrija a Rusija je zelela da prosiri svoju imperiju,vladari rusije su zeleli vec vekovima da izvedu Rusiju na otvoreno more gde bi i oni mogli postati deo vece polticke scene,na kraju onaj ko vlada morima,vlada i svetom a da bi se vladalo morima potrebne su luke.Krajem 18.veka Rusiji se pruzila prilika da pod plastom oslobodjenja raznih primorskih naroda[Srbije i Crne Gore,Grcke od turaka] osvoji uporiste u Mediteranu koje bi joj omogucilu stratesku osnovu u vidu baze za delovanje i uticaj,jer se tako postaje globalni faktor koji ima moc da postavlja uslove i diktira svoju volju te da kazni onoga ko se tim uslovima ne pokorava.
Zbog cega "pod plastom oslobodjenja"??Intelektualci u St.Petersburgu su otkrili da u Evropi postoji veliki broj  naroda koji nisu samostalni vec su pod vlascu ovih ili onih vladara ali zajednicka crta odredjenom broju tih naroda je bilo to sto su to Slovenski narodi i to se moglo odlicno iskoristiti za Ruske imperijalisticke ciljeve.Sredinom 18.veka osnovan je nukleus Panslavistickg drustva cija je ideja i parola bila "Oslobodjenje Svih Slovena i ujedinjenje u jednu drzavu....ali pod Ruskom krunom"
Ruski glavni neprijatelj [pored Turske] i saveznik Britanije je bila Austrija koja kontrolise dobar deo slovenskog stanovnistva ali i teritorije koje su od znacaja za Ruski izlazak i proboj u Sredozemlje.Sa Austrijom se moralo nekako izaci na kraj a to se moglo uraditi ili direktnom vojnom konfrontacijom koju bi iskoristila Turska kao i mnogo puta do sad ili unutrasnjom destabilizacijom Austrije koja bi dala rasirene ruke Ruskim planovima bar za neko vreme.Umesto otvorenog sukoba sa Austrijom i njenim saveznicima,Rusi su se odlucili na varijantu unutrasnje destabilizacije Austrije.Kako??Putem pravoslavnog Slovenskog elementa koji zivi u Austriji i putem Panslavisticke ideje koja je Slovenskim narodima izgledala vise nego primamnjivo.Medjutim,kako implementirati Panslavisticku ideju??Rusija nikad nije imala kontakt sa Slovenskim narodima unutar Austrije a nametalo se i pitanje kako "prodati" Panslavisticku ideju tim slovenskim narodima koji uprkos svom slovenskom poreklu ipak ne govore istim jezikom ??Odgovor je bio skolovanje Slovenskih naroda ....na Ruskom jeziku.To je bio period Prosvetiteljstva,procvat raznih ideja i budjenje nacija i nacionalnog identiteta a to su Ruski polu-profesori-polu-spijuni iskoristili do krajnjih granica.

Da vidimo kako su Rusi delovali medju Srbima.

Na veliku radost Rusije,otkriveno je da na granici i u okviru Austrije i Turske zivi Srpski pravoslavni,slovenski korpus,i to bas u drzavama koje su Ruski arhi-neprijatelji,Austrija i Turska.Da sreca bude jos veca,Srpski narod zivi na podruciju koje je od vitalne vaznosti za opstanak Austrije a to je donji tok reka Save i Dunava putem koga se Austrija i Nemacka snabdevaju vitalnim resursima za svoj opstanak.Kasnije ce znacaj Srbije za opstanak Austrije i Namacke znatno porasti jer osim recne saobracajnice na ogromnom znacaju ce biti i put-pruga Berlin-Bec-Budimpesta-Beograd-Nis-Solun.Tako da imajucu u vidu znacaj ove strateske saobracajnice za Austriju,Rusija bi kontrolisanjem Srpsko-slovenskog elementa mogla kontrolisati i uticati na moc Austrije i Nemacke koja je u nastajanju i sa druge strane uticati na Tursku...sto ce se i desiti i desavati a i danas se desava.

Kako je sve pocelo??1750. godine za vreme carice Marije Terezije,ruski ambasadori i konzuli vrse vrbovanje srpskog uticajnog svestenstva koje odobrava da ruski ucitelji predaju po srpskim skolama,na taj nacin medju srbima u austriji prodiru panslavisticke ideje koje su ukorenjene u delu srpskog naroda i danas.Ruska vlada odobrava stipendije srpskim ucenicima u rusiji koji se vracaju u austriju sa zapaljivim "prosvetiteljskim" idejama o panslavistickoj drzavi na cijem bi celu bila rusija.Da li neko misli da ce Austrija blagonaklono gledati na to??Zbog cega su ruski spijuni-profesori izabrali da vrbuju bas Srbe koji su ziveli u Monarhiji,pa zato sto tu zivi naj pismeniji i najkulturniji deo Srba cija ce sledeca stanica biti sirenje panslavistickih ideja u Srbiju....a to je tek pocetak i stvaranje plodnog tla sa koga bi rusija mogla da utice na stanje i politiku u Austriji i Turskoj.Jos je Dositej Obradovic isticao na poguban uticaj koji bi ruski jezik i politika mogli imati na Srbiju.
Decinijama kasnije,Rusija je otkrila svoje pravo lice jer nije podrzala samostalnu Srbiju posle 1804.kada je osnovan Praviteljstvujuci sovjet kao centalni organ vlasti a jos gora reakcija rusije je bila kada je donet Sretenjski ustav tada je ruski poslanik grof Persijani prokomentarisao "da su demokratski ustavi tekovine Zapada i da ne pogoduju dusi slovena koji treba da imaju jednog vladara"[citaj Ruskog vladara].
Kada se srbija oslobodila od turaka,Rusiji je bilo jasno da Srbija zeli da ide svojim putem a to rusiji bas nije bilo u planu pa su Rusi odlucili da malo kaznjavaju srbiju zbog neposlusnosti uglavnom na taj nacin sto su Rusi imali uticaj na Tursku Portu koja je jos uvek odlucivala o Srpskim pitanjima.Do tada Srpsko-Ruski odnosi su malo oscilirali,tako na primer za vreme Tursko Srpskih ratova,u koji su Srbi gurnuti od strane Rusije,Srbija je trebala da veze znacajne Turske snage na nasem ratistu dok bi Rusi trebali da se obracunaju sa Turcima na Crnomoskom ratistu te bi kasnije pritekli u pomoc Srbiji.Srbija koja je tada imala samo miliciju je zahtevala vojnu pomoc a rusija je obecala da ce poslati 20.000 zlatnih rubalja,artiljeriju,oruzje,instruktore i vojsku,umesto toga rusija salje 7.000 zlatnih rubalja i 3.000 dobrovoljaca grofa Cernjajeva i nista od oruzja.Naravno,rat je bio katastrofa a kada se Cernjajev vratio u st.Petersburg toliko je napljuvao Srbiju i nasu vojsku da je ruska stampa jedno vreme samo o izvestavala o zaostaloj Srbiji za koju ne treba mariti itd.
I naravno,1876.Ruski plan o Panslavistickoj drzavi je provaljen i Rusija se tog plana,bar na papiru,morala odreci  Rajhstatskim ugovorom.
Posle ovog sporazuma na stetu Srbije je potpisan cuveni st.Stefanski mir a u korist Bugarske gde je receno da je "Rusija razocarana u Srbiju",zatim na Berlinskom kongresu 13. juna 1878.Rusija nije podrzala samostalnost Srbije a kada je uz pomoc Austrije Srbija postala samostalna......

Hocete li da nastavim??
 

[geometar19]

Dobar  je ovaj tekst.  Autor Vlada Arsic ???   Ali, jos mi nisi dao  konkretan.odgovor...A odgovor balfu jeste:Obrenovici su bili proruski orijentisani,Karadjordjevici contra. Dakle,i Karadjordjevici i Rusija, su se alavili na Bosnu i Bugarsku (da i mi Imperiju za trku imamo !!! )...E sad,posto postoje dva, podjednako moguca kandidata (Rusija, kao i Garasanin - "Nacertanije"...)  u odnosu na atentat,za umesanost Rusije neophodan je dokaz ! Inace,prednost ima " domaci" teren !
          Ovde ce Spearheadu biti slag na tortu nedavna vest iz austrijskih izvora,da je Aleksandar K. dao smaknuti Apisa, e da bi se "abolirao"pred AU monarhijom,u trenutku, kada je ishod rata bio krajnje neizvestan.!   geometar

[balf]

@spearhead - gospodine porucnice molim Vas nastavite...i...pozurite zaboga...isgorecu od radoznalosti

[Director]

nastavi, to me je uvek interesovalo a bio sam lenj da kupim neku knjigu o toj temi.