Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije (SHS) 1918 - 1941

[VVKJ]

 Mislim da je ova tema vrlo interesantna.

[VVKJ]

PODELA  VAZDUHOPLOVSTVA   VVKJ
        
                 Vazduhoplovstvo Vojske:
                1) Operativno Vazduhoplovstvo                
                2) Armijsko Vazduhoplovstvo                
                3) Pozadinsko Vazduhoplovstvo        
                Pomorsko Vazduhoplovstvo
JEDINICA   TIP AVIONA   BROJ AVIONA   BAZE
                                      Operativno Vazduhoplovstvo
1. Vazdusna Lovacka Brigada    Me-109   2   Zemun
         2. Vazdusni Lovacki Puk          
                 31. Grupa    Me-109    19    Knic
                 52. Grupa    Hurricane Mk. I    15    Knic
         6. Vazdusni Lovacki Puk          
                 32. Grupa    Me-109    27    Prnjavor
                 51. Grupa    Me-109
IK-3    10
6    Zemun
2. Vazdusna Mesovita Brigada          
         4. Vazdusni Lovacki Puk          
                 33. Grupa    Hurricane Mk. I   13   Bosanski Aleksandrovac
                 34. Grupa    Hurricane Mk. I
IK-2   7
8   Bosanski Aleksandrovac
         8. Vazdusni Bombarderski Puk          
                 68. Grupa    Blenheim Mk. I   12   Rovine
                 69. Grupa    Blenheim Mk. I   12   Rovine
3. Vazdusna Mesovita Brigada          
         3. Vazdusni Bombarderski Puk          
                 63. Grupa    Do-17K   30   Petrovac
                 64. Grupa    Do-17K   30   Obolic, Stubol
         5. Vazdusni Lovacki Puk          
                 35. Grupa    Hawker Fury Mk. I   15   Kosancic
                 36. Grupa    Hawker Fury Mk. I   15   Razanovska Kosa
4. Vazdusna Bombarderska Brigada          
         1. Vazdusni Bombarderski Puk          
                 61. Grupa    Blenheim Mk. I   11   Bjeljina
                 62. Grupa    Blenheim Mk. I   12   Bjeljina
         7. Vazdusni Bombarderski Puk          
                 66. Grupa    SM-79   13   Preljina
                 67. Grupa    SM-78   13   Gorobilje
11. Samostalna Izvodjacka Grupa    Blenheim Mk. I
H. Hind   11
2   Veliki Radinci
81. Samostalna Bombarderska Grupa    SM-79   14   Ortijes
Samostalna Lovacka Eskadrila    ME-109
Hurricane Mk. I
BH-33   2
3
2   Kosor
Kosor
Podgorica



                                Armijsko Vazduhoplovstvo
1. Vasdusna Izvidjacka Grupa 1. Armije    Brege 19   15   Ruma
2. Vasdusna Izvidjacka Grupa 5. Armije    Brege 19/Potez 25   16   Sarlince
3. Vasdusna Izvidjacka Grupa 2. Armije    Brege 19/Potez 25   19   St. Topolje (Nasice)
4. Vasdusna Izvidjacka Grupa 2. Armije    Brege 19/Potez 25   18   Kurilovec
5. Vasdusna Izvidjacka Grupa 3. Armije    Brege 19/Potez 25   14   Tetovo
6. Vasdusna Izvidjacka Grupa 7. Armije    Brege 19/Potez 25   16   Crklje, Brege
7. Vasdusna Izvidjacka Grupa 6. Armije    Brege 19/Potez 25   18   Smederevska Palanka
Samostalan Izvidjacka Eskadrila    Brege 19/Potez 25   4   Mostar
                                 Pomorsko Vazduhoplovstvo
1. Hidroplanska Komanda          
         1. Grupa          
                 1.Eskadrila    SIM-XIV   5   Krtole
                 2.Eskadrila    Various   10   Rose
         2. Grupa          
                 20.Eskadrila    DO-22 H   6   Orahovac
                 21.Eskadrila    DO-W, Various   6   Dobrota
2. Hidroplanska Komanda          
         3. Grupa          
                 25.Eskadrila    DO-22 H   6   Zlarin i Visovac
                 26.Eskadrila    Do-W, various   6   Krapanj, Jadrtovac
         4. Grupa          
                 5.Eskadrila    SIM-XIV   5   Tijesno
                 15.Eskadrila    Various   10   Murter
Skolska Hidroplanska Eskadrila    Various   20   

[VVKJ]

ЈКРВ УОЧИ  6. АПРИЛА

Period drugog svetskog rata je obelezila hrabrost srpskih pilota u suprotstavljanju brojcano daleko nadmocnijem neprijatelju. Veliko srce srpskih pilota su najbolje osetili piloti neprijateljskih aviona oboreni iznad Srbije. Bez obzira na brojcanu dominaciju Nemaca, srpski piloti su uspeli da obore veliki broj neprijateljskih aviona pre nego sto bi ipak nadmocniji protivnik uspeo da obori srpsku letelicu.
Vazduhoplovstvo vojske Kraljevine Jugoslavije je bilo rod kopnene vojske, a ne vid oruzanih snaga.
Sacinjavala su ga tri dela: operativno vazduhoplovstvo, armijsko vazduhoplovstvo i pozadinsko vazduhoplovstvo.


OPERATIVNO VAZDUHOPLOVSTVO: Sastojalo se iz borbenih avijacijskih jedinica (brigade, pukovi, grupe i eskadrile), a na dan napada 6. aprila 1941. godine ukupno 345 aviona:
•   102 savremena: 61 tipa Me-109, 35 hoker harikena i 6 IK-3 kao i 40 zastarelih lovaca: 30 hoker fjuri, 8 IK-2 i 2 avia BH-33, tj 142 lovacka aviona,
•   147 savremenih bombardera: 60 Do-17, 47 bristol blenhajm i 40 savoja marketi SM-79,
•   11 savremenih izvidjackih aviona bristol blenhajm.
Pored toga, u pet eskadrila za vezu, nalazilo se 30, a u sanitetskoj i transportnim eskadrilama 15 aviona razlicitog tipa.
ARMIJSKO VAZDUHOPLOVSTVO: 120 aviona tia brege-19 i potez 25 namenjenih za izvidjanje.
POZADINSKO VAZDUHOPLOVSTVO: Jedinice i ustanove vazduhoplovne pozadine, pilotske i druge vazduhoplovne skole i deset trenaznih eskadrila za obuku rezervnih pilota. Pred rat ukupno 367 aviona razlicitog tipa.
Pored vazduhoplovstva vojske, postojalo je i pomorsko vazduhoplovstvo u sastavu ratne mornarice. Podaci o broju i vrstama aviona se razlikuju kod pojedinih autora, od 36 do 150 hidroaviona.

Lovacki avioni Me-109 bili su model E-2, naoruzani sa dva topa 20mm, maskirno obojeni i oznakama kao i IK-3. Isti slucaj bio je i sa avionima hoker hariken Mk.1 s tim sto je izvestan broj tih aviona, na dan napada bio srebrnasto metalne boje sa mirnodopskim sirokim trobojkama. Kao i u napadu na druge zemlje Nemci su nastojali da sto pre uniste ratno vazduhoplovstvo i ostvare prevlast u vazduhu.
Hitlerovom direktivom br.25 bilo je predvidjeno: "Cim bude dovoljno spremnih snaga i vremenske prilike to dopuste treba unistiti jugoslovensku organizaciju vazduhoplovstva na zemlji i Beograd, i to neprekidnim napadima iz vazduha danju i nocu".

U naredjenju generala Lera, komandanta 4. vazduhoplovne flote, za vodjenje vazdusnog rata protiv Jugoslavije se kaze:
"Zadatak vazduhoplovstva je:
•   unistenje neprijateljskog vazduhopovstva na zemlji, u vazduhu i kasarni;
•   rusenje Beograda napadom glavnim snagama;
•   rusenje pojedinih sladista snabdevanja i industrijskih potrojenja za koje je izdata posebna zapovest;
•   podrska kopnene vojske;
•   neutralisanje pokreta trupa (tek u daljem toku operacije);
neutralisanje komandnih mesta i cvorova veze (posle odgovarajuceg izvidjanja)."

Ukupne snage nemacke avijacije angazovane za dejstvo protiv Jugoslavije iznosile su 1412 aviona, medju kojima preko 300 bombardera, isto toko jurisnika i preko 400 lovackih aviona.
Pored nemackog, angazovano je i italijansko ratno vazduhoplovstvo sa 647 aviona (222 bombardera, 40 jurisnika, 295 lovaca i 109 izvidjaca) i madjarsko sa 287 borbenih aviona.
Odnos snaga je bio 7:1 u korist neprijatelja.

[VVKJ]

  dali neko zna podatke o avionima  potez koriscenih u VVKJ, DALI SU BILI POTEZ 630/631 ILI POTEZ 63

[dwollner]

imas ovde
Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

i ovde
Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo u Aprilskom ratu
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83

[dwollner]

dve tabele iz knjige
"Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901-1994"

vrhovna komanda:

Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije (SHS) 1918 - 1941

odnos snaga :

Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije (SHS) 1918 - 1941

[Zaslon]

@VVKJ

Ponovo se wikipedija pokazuje kao izvor netačnih i nepouzdanih informacija. Na ova dva linka koje je postavio @dwollner stoji netačan podatak o tipu i broju aviona Potez. Kraljevsko vayduhoplovstvo je posedovalo dva aviona Potez i to jedan tipa Po-630 C-3 i drugi Po-631 C-3.

Nego @VVKJ ova organizaciona šema VVKJ što si postavio ti nešto ispreturana, mogao si i morao to malo bolje da uradiš jer te ovo vidim zanima (ima više načina za to, jedan je i da npr. napraviš tabelu).

[VVKJ]

slazem se, to sam samo postavio da bih zainteresovao ljude.

sto se tice poteza,malo me zbunjuje to sto negde pise 630 a negde 63 .

[Zaslon]

Kompetentniji ljudi od mene i tebe, koji se bave ovom oblašću su o svemu što se tiče VVKJ, pisali u knjigama i časopisima tako da možeš da mi veruješ "na reč" ... konkretno u vezi ova dva Poteza.

[Dylan Dog]

Zanimljiva tema  
Kraljevina Jugoslavija je imala brojnije i modernije vazduhoplovstvo u odnosu na sve ostale okupirane zemlje: Norvešku, Dansku, Holandiju, Belgiju, Poljsku, Grčku... sve osim Francuske.
Ne samo to, Kraljevina Jugoslavija je imala solidnu vazduhoplovnu industriju.
Lovac Ik-3 je posle WW2 pravljen kao S-49 i to je prvi borbeni avion koji je pravila posleratna Jugoslavija.
S-49C se zadrzao u operativnoj upotrebi do 1961.
Ik-5, da je napravljen, bi navodno bio najbolji dvomotorni lovac tog vremena (1941.).

[dwollner]

Pored vazduhoplovstva vojske, postojalo je i pomorsko vazduhoplovstvo u sastavu ratne mornarice. Podaci o broju i vrstama aviona se razlikuju kod pojedinih autora, od 36 do 150 hidroaviona.

Pomorsko vazduhoplovstvo (kapetan bojnog broad Nikša Nardeli), koje je bilo potpuno mobilisano, imalo je u svom sastavu 3 hidroplanske komande sa ukupno oko 150 hidroaviona (od kojih oko 120 starijih modela, ali operativno sposobnih, i 30 školskih) namenjenih za izviđanje i bombardovanje. Pomorsko vazduhoplovstvo nije imalo torpedne ni lovačke avijacije. Potrebnu lovačku zaštitu trebalo je da daje kopneno vazduhoplovstvo.

1 hidroplanska komanda (u formiranju), od jedne eskadrile, nalazila se u bazi Vodice;
2 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Skradin —Primosten;
3 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka takođe od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Boka.   

[VVKJ]

Kompetentniji ljudi od mene i tebe, koji se bave ovom oblašću su o svemu što se tiče VVKJ, pisali u knjigama i časopisima tako da možeš da mi veruješ "na reč" ... konkretno u vezi ova dva Poteza.

da li imas neku od tih knjiga ..... poz.

[VVKJ]

IKARUS
 je do drugog svetskog rata bio nasa najbitnija fabrika aviona. Bez obzira na broj proizvedenih tipova aviona, kao i broj samih aviona, Ikarus je najznacajniji... Proizveli su nas prvi avion, proizveli su prvog lovca, projektovali neke od nasih najboljih aviona ( IK-serija) i imali projekte izuzetnih aviona koji zbog rata nisu napravljeni...
Pored Ikarusa, postojao je veliki broj fabrika koje su direktno ili indirektno ucestvovale u razvoju srpske avijacije. Od proizvodnje opreme i uredjaja do konstruisanja i proizvodnje aviona. Jedna od najpoznatijih bila je "Rogozarski A.D."
Vazduhoplovna fabrika "Ikarus" je pocela sa radom 11. oktobra kao javno trgovacko drustvo, osnovana je 16. oktobra, a registrovana 29. novembra 1923. godine. Osnivaci fabrike su: Dimitrije Konjevic - direktor, dr Miloje Kovacevic, Dusan Kovacevic, Djoko Radulovic i ing. Josif Mikl. Pun naziv fabrike je bio:
"Prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva Kovacevic i dr. - Novi Sad"
Odmah po osnivanju fabrike pocela je proizvodnja cetiri skolska aviona SB-1. Vec 23. marta je dovrsen i isproban prvi avion SB-1 "Mali Brandenburg", koji je 28. marta 1924. isporucen vazduhoplovstvu. Posle njega je izradjivan i SB-1 "Srednji Brandenburg". Odmah nakon toga, "Ikarus" je od Komande Mornarice dobio porudzbinu za za sest hidroaviona SM-1.
Posle dobijanja proizvodne serije od 200 aviona Potez XXV, fabrika je 1927. godine preseljena u nove objekte u Zemunu. Izgradnja nove fabrike u Zemunu, kao i organizacija procesa proizvodnje, izvrsene su u saradnji domacih inzenjera i tehnicara, predhodno skolovanih u inostranstvu, sa francuskim strucnjacima. Primenjena su moderna resenja, a po prvi putje jedna domaca vazduhoplovna fabrika dobila biro za pripremu rada i za tehnicku kontrolu. Proizvodnja aviona Potez XXV je pocela u jesen 1927. godine. Sve do juna 1932. "Ikarus" je proizvodio Poteze. Tada je narucena manja serija od 20 aviona, tako da je proizvedeno ukupno 220 ovih aviona.
U to vreme "Ikarus" je vrsio ugradnju motora Hispano-Suiza od 650 KS u avione Brege IX koje je proizvodila drzavna fabrika aviona u Kraljevu, ali je i pored toga uspeo da izradi seriju lovaca Avia BH 33 po cehoslovackoj licenci. Od 1936. godine u "Ikarusu" se proizvode po britanskoj licenci lovci Hoker-Fjuri (24 aviona).
Veliki napredak je ostvaren konstruisanjem i izradom prototipa prvog domaceg lovca IK-1. Ubrzo nakon toga, napravljen je njegov, znatno bolji, sledbenik IK-2 koji je proizveden u u seriji od 12 aviona. Proces modernizacije, koji je tada zapoceo, prekinut je ubrzo zbog pocetka drugog svetskog rata.
Pred rat je "Ikarus" dobio posao proizvodnje 40 bombardera metalne konstrukcije Bristol-Blenhajm po britanskoj licenci. Do leta 1940 su izradjena 40 bombardera i zapoceta je izrada druge serije od 20 aviona koja nije zavrsena zbog rata. Poluzavrsene avione su zaplenili Nemci.


SB-1 Mali Brandenburg    
SB-1 Srednji Brandenburg    
SM-1 Skolski    Skolski hidroavion    
IO Izvidjac obalni    
IM Izvidjac mornaricki    
Potez XXV    
Avia BH 33    
Hoker-Fjuri    
Sivi soko SIM VIII    
IK-1    
IK-2    
Orkan    
M.M.2    
B-5    
Bristol-Blenhajm    Bombarder Britanska licenca
Aero-2    
Ukupno do1941. godine -- 464       

U tabeli je dat pregled proizvodnje aviona u fabrici "Ikarus" do 1941. godine, tj. pocetka rata


Kada je sredinom 1923. godine raspisan konkurs za izbor domaceg preduzeca za izradu aviona, u ostroj konkurenciji poverenje su dobile dve firme, "Ikarus" iz Novog Sada

                                                       

[dwollner]

Упоредо са организационом и кадровском изградњом ратног ваздухопловства дошло је и до снажног замаха у развоју домаће ваздухопловне индустрије. Идеја је зачета још 20. јуна 1918. године на Солунском фронту, када је тадашњи командант Ваздухопловне команде Српске војске потпуковник Петар Мирковић иредложио Врховној команди да се ангажују ваздухопловни инжењери за оснивање домаће индустрије авиона. Међутим, идеја није могла одмах да се реализује.
После рата било је неопходно обновити истрошену, оштећену и застарелу ваздухопловну технику. Услови за набавку у иностранству нису били баш иовољни. Стога је одлучено да се производња авиона, првенствено за обуку, организује у земљи, ангажовањем домаћег капи-тала и стручњака. У то време производња авиона, углавном дрвене конструкције, могла је усиешно да се обавља на занатски и полуиндустријски начин, што није захтевало велики капитал и посебно висок технолошки ниво. Стручни кадар није био ограничавајући фактор. Постојала је група врсних инжењера и осталих стручњака који су у Првом светском рату у аустроугарским, немачким и руским ваздухоплов-ним фабрикама стекли значајна искуства у пројектовању, производњи и ремонту ваздухоплова.
Маја 1923. године Министарство војске и морнарице расписало је конкурс за оснивање југословенске ваздухопловне индустрије. Позвана је домаћа индустрија да оснује предузећа за израду авиона, уз гаранцију почетних наруџбина и примамљиву зараду. Услов је био да произведени авиони одговарају поставл^еним техничким стандардима и да буде анга-жован домаћи капитал.
Фирма „Протић и другови" у Новом Саду је у то време већ радила пробни примерак конструкције школског авиона. Она је 11. октобра 1923. године прерасла у фабрику „Икарус", прву југословенску фабрику авиона. Двадесет осмог марта 1924. године свечано је испоручила први авион, назван ШБ-1 „Мали Брандебург", а недуго затим произвела је и први домаћи хидроавион ШМ, који је одмах ушао у серијску производњу.
Поред фабрике „Икарус", у Краљевини Југославији било је још пет фабрика авиона: „Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског", „Државна фабрика авиона", „Фабрика аероплана и хидроплана Змај", Фабрика ваздухоплова „Албатрос", и „Фабрика летелица Утва АД". Било је и низ фабрика пратеће ваздухопловне индустрије. Вазду-хопловна мисао и пракса у Краљевини Југославији је у техничко-техно-лошком и организационом погледу држала корак са тадашњим савременим кретањима.
„Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског" основана је 21. априла 1924. године. Она је 10. маја 1925. године на аеродрому Бањица свечано испоручила први авион. Фабрике „Икарус" и „Рогожарски" произвеле су у току првих пет година рада 150 школских, тренажних и хидроавиона, који су се у летачкој обуци показали поузданим и са добрим летним карактеристикама по којима нису заостајали за страним авионима исте намене. Учвршћено је поверење у сопствену ваздухопловну индустрију, домаћу памет и конструкторе.
 
Почетни успеси, као и ситуација у окружењу, допринели су да Министарство војске и морнарице, 7. фебруара 1926 године, донесе одлуку да се у року од пет година набави више од 800 авиона, већином борбених. Обиман и амбициозан програм, који је југословенско ратцо ваздухопловство увео међу најразвијеније у Европи, поверен је углавном домаћој ваздухопловној индустрији. Поред производње авиона, наметнула се и потреба производње авионских мотора, инструмената и разне опреме.
„Државни завод за производњу авиона металне конструкције" основан је 12. септембра 1926. године у Краљеву. Та фабрика почела је већ следеће године серијску производњу 425 авиона бомбардера и извиђача бреге-19 по француској лиценци. Завод је 15. маја 1939. преименован у „Државну фабрику авиона" (ДФА), која је по немачкој лиценци почела да производи бомбардере металне конструкције дорнијер-17 (До-17) са домаћим моторима „К-14".
У Земуну је 14. марта 1927. године основана фабрика авиона под називом „Фабрика аероплана и хидроплана Змај". Први авион Ханрио-Х32" испоручила је 17. марта 1928. године.
Фабрика авиона „Албатрос" основана је у Сремској Митровици 16. октобра 1929. године, а „Фабрика летелица Утва А.Д.", са седиштем у Београду и погонима у Панчеву, основана је 15. марта 1940. године. Производила је школске авионе и једрилице.
У Раковици, недалеко од Београда, основано је 12. октобра 1927. године француско-југословенско предузеће „Индустрија аеропланских мотора А.Д.". Почело је производњу 400 мотора типа „Гном Рон Јупитер" од 400 коњских снага, предвиђених за уградњу у борбене авионе.
Мала фабрика „Влајковић и компани", такође у Раковици, која је радила на ревизији авиона и мотора, почела је 1928. године, уз помоћ чехословачке фирме „\Уа11ег", да производи моторе „\\^а11ег N2" од 120 КС намењене за школске авионе домаће конструкције. Ту је изграђен ирви домаћи спортски авион „Свети Ђорђе" 1927. године.
Фабрика „Телеоптик" у Земуну почела је 1927. године производњу ваздухопловних инструмената и уређаја, а затим и фабрике „Нестор" и „Микрон". Фабрика „Кнебл и Дитрих" је почетком тридесетих освојила израду падобрана по лиценци америчког произвођача „Ирвин". У оквиру истог програма, петнаест предузећа у Југославији почело је са производ-њом компоненти за ваздухопловну индустрију. „Вистад" у Вишеграду ироизводио је авионске бомбе разних тежина, од којих је 5.000 комада, пред Други светски рат, извезено у Француску.
Производња и организација рада у југословенским ваздухопловним фабрикама постављене су по узору на савремене фабрике авиона у САД и Француској. То је имало велики утицај на укупан технолошки развој Југославије и представљало је огроман допринос њеном укупном напретку, јер до тада на нашим просторима нису произвођене ни парне машине. Томе је допринело и добро организовано школство и усавршавање ваздухоиловног стручног кадра. Од 1922. године млади инжењери упућивани су у Француску, Немачку и Белгију. У познатим ваздухопловно-техничким школама, бироима и фабрикама стицали су теоретска и практична знања и оспособљавали се за самосталан рад и конструкторску делатност.
Према подацима којима се располаже, специјализацију је завршило 30 ваздухопловних инжењера и 10 стручњака за монтере, електричне инсталације и инструменте. Два наша стручњака завршила су студије из аеронаутике на париској Сорбони.
Ради научно-теоријске подршке развоју ваздухопловне индустрије 1933. године основана је Катедра за аеронаутику на Техничком факултету Универзитета у Београду. Ту су школовани први ваздухопловни инжењери. На аеродрому Земун основана је 25. октобра 1933. Опитна група за испитивање ваздухоплова на земљи и у ваздуху. Поред авиона, једрилица, ваздухопловног наоружања и опреме, развијена је истраживачка и конструкторска делатност и других летећих справа, аутожира и аеростатоплана.
Економска криза средином тридесетих година одразила се умногоме и на ваздухопловну индустрију. Држава је преко Команде ваздухопловства предузимала мере за превазилажење кризе. Фабрике су добијале послове ремонта авиона и мотора, подстицана је изградња прототипова нових авиона и мотора. Фабрици „Икарус" поверена је израда серије ловачких авиона авиа-БХ-33 по чехословачкој лиценци у које су уграђивани домаћи мотори. У „Змају" је почела израда серије школских авиона Физир Ф.Н. Ови авиони израђивани су и касније, и то у фабрикама „Рогожарски" и „Албатрос", тако да је до Другог светског рата произве-дено више од 200 комада.
 Укупно је у југословенским ваздухопловним фабрикама од 1923. до Априлског рата 1941. године пројектовано и произведено 60 типова авиона различитих категорија и намене, а  16 је рађено у серијама.
Пред Други светски рат југословенско ваздухопловство је присту-пило новом програму модернизације. Поред домаћих, предвиђено је и увођење у наоружање модерних, енглеских и немачких, ловаца и бомбар-дера, лиценцном производњом или непосредном куповином. Ова фаза, од средине тридесетих до Анрилског рата 1941. године, представљала је врхунац дотадашњег техничко-технолошког и индустријског напретка Југославије. Домаће ваздухопловне фабрике усвојиле су лиценцну прои-зводњу ловаца металне конструкцијс хокср фјури и хокср харикен, двомоторних бомбардера бристол бленхајм и дорнијер -17.
Фабрика мотора у Раковици, која је у међувремену постала државно предузеће, почела је 1937. године серијску производњу нове генерације мотора „Гном Рон К-7" од 450 коњских снага, „К-9" од 600 и „К-14" од 860 коњских снага.
У периоду успона југословенске ваздухопловне индустрије пред Други светски рат повећано је учешће домаћих стручњака у пројекто-вању и конструисању авиона, мотора и опреме. У том периоду скоро сви школски и тренажни авиони израђени су по домаћим пројектима: Физир Ф.Н. и Сим-10 за основну обуку, тренажни авиони ПВГи ФП-2 и школско-борбени авион Р-100. Од борбених авиона треба поменути нашег првог ловца металне конструкције ИК-2 који је произведен у мањој серији у фабрици „Икарус", а као највиши домет наших конструк-тора - ловац ИК-3, који се по летним и тактичко-техничким карактери-стикама могао поредити са тадашњим најбољим ловцима. Његова вред-ност потврђена је у одбрани Београда у Априлском рату. Авион ИК-3 израђен је у првој серији од 12 авиона, док је друга, побољшана серија од 25 авиона била у ироизводњи у фабрици „Рогожарски" у тренутку немачког напада на Југославију. Та фабрика је поморском ваздухоплов-ству током 1939. и 1940. године испоручила 18 двомоторних борбених хидроавиона домаће конструкције СИМ-Х1У.
У иностранству је купљено 80 најмодернијих немачких ловаца месершмит 109, 40 бомбардера дорнијер-17 и 20 извиђачких авиона рода; 40 тромоторних италијанских бомбардера савоја маркети-79, 12 британ-ских бомбардера бристол бленхајм и 12 ловаца хокер харикен.
Оријентација на домаће авионе добила је још већи значај непосредно пред рат, када је набавка авиона из иностранства била отежана, чак и немогућа. Тада су урађена три прототипа авиона за основну обуку (Аеро-2, Бруцош и Алка), један прототип авиона нискокрилца (ММ-2) и три прототипа двомоторних лаких бомбардера и разарача мешовите и металне конструкције (Р-313, Змај Р-1, Оркан).

iz knjige "avijacija srbije i jugoslavije 1901-1994"

[dwollner]

Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije (SHS) 1918 - 1941