|
ACHTUNG
|
 |
« poslato: Септембар 25, 2007, 02:42:26 » |
|
Posto se povela veca rasprava o Blitzkriegu tamo gde ga nije bilo (u pravom smislu), tacnije u Poljskoj, postovacu vam moj tekst koji je radjen na osnovu knjige se bavi samo Bliztkriegom. Knjiga se tako zove, ali sam zaboravio ime autora, svraticu do biblioteke tokom sledece nedelje pa cu vam javiti i autora:
Metode Blitzkriega
U prošlosti su komandanti poput Napoleona i Wellingtona pratili vlastitim o?ima tok i razvoj bitke.Zahvaljuju?i tome mogli su menjati zapovedi ili izmišljati sasvim nove - i to doslovno odmah.Moltke je bitku kod Sedana promatrao s brežuljka u neposrednoj blizini poprišta. U napadu na Šelenburg, u toku tzv. blindhajmske bitke (1704.), poginulo je šest generalluteneta.
Istom u Drugom Svetskom Ratu visoke su komande bile tako daleko od bojišta da ih nije mogla dohvatiti ?ak ni neprijateljska teška artiljerija.Komandanti su tako postali neosetljivi na strahote što ih je stvarao "stroj za mlevenje mesa" u prvoj borbenoj liniji, a njihovo se generalsko ume?e u Prvom Svetskom Ratu srozalo na formulu.Mnogi nisu morali ?ak ni misliti - barem ne vlastitiom glavom.
Dogodilo se da je ve? u posldenjim fazama Prvog Svetskog Rata razvojem tehnike pokrenuta lan?ana reakcija koja ?e dovesti do Blitzrkriega, ali se ne sme zaboraviti da Blitzkrieg zapravo ne bi bio ostvariv bez prisne uzajamne saradnje svih rodova oružja. U tom pogledu može se re?i da je klju?ni element novog stila ratovanja postala radiofonija - sistem za beži?no prenošenje govora, a ne samo Morseovih znakova.
Zahvaljuju?i upotrebi radiotelefona komandanti nema?kih divizija, i ?ak komandanti korpusa, mogli su se zapravo nalaziti "u prvoj liniji" svake operacije. Mogli su svakog trenutka doneti neku novu odluku i odmah poslati nare?enje u tom smislu, mogli su upravljati gotovo svakim i takti?kim okršajem i intervenisati svojim ve?im stru?nim znanjem. Posle poljske kampanje Guderian je naredio komandantima svojih pancerskih jedinica da svoje štabove svedu na samo nekoliko oklopnih vozila i da se još više približe prvoj liniji.
Godine 1940. železni?ki su sistemi dominirali nad vojnim planiranjem jednako kao u svakom razdoblju od ameri?kog gra?anskog rata naovamo. Ali sve do Drugog Svetskog Rata udaljavanje jedinica od železni?kih terminala bilo je jako ograni?eno, delom zbog toga što su silno narasla skladišta materijala na otovorenom, bez kojih nije bila mogu?a nikakva ofanziva. U PSR je to što su takva skladišta imala i do pola miliona tona omogu?avalo neprijatelju da to?no vidi gde ?e biti naredni napad.To je važilo i za nema?ke pripreme za napad na Poljsku, ali je opasnost bila u ovom slu?aju izbegnuta jer je invazija zapo?ela bez prethodne objave rata.
Mehanizacija i pove?anje brzine tenkova nisu dokraj?ili zavisnost vojske od železni?kih terminala i stvaranja skladišta na otvorenom, ali su zato omogu?ili snagama napada?a da se od terminala udaljuju brže i samostalnije nego ikad pre.
U Poljskoj je ta sloboda iskoriš?ena u samo veoma ograni?enenom opsegu. Guderianove oklopne formacije su doduše prodre duboko u neprijateljsku pozadinu, ali su ti prodori ipak imali samo sekundarno zna?enje i važnost, jer su se glavne bitke Kesselschlachta vodile blizu granica i to snagama koje su se oslanjale na konjske zaprege.Me?utim, u Francuskoj ?e se svijetu pružiti da vidi nešto sasvim novo i druk?ije. Guderianova oklopna sila,m koncentrirana na potpuno nov na?in, zdrobi?e francuski front i izazvati slom ?itave francuske odbrane.
Teorija koja je stajala iza toga bila je jasna i potpuno ta?no definisana.Koncentracije tenkova bi?e upotrebljene samo protiv jakih utvr?enih položaja. Tenkovi ?e nastupati u ešaslonima - kreta?e se udaljeni jedan od drugog oko 60 metara - zapravao u brižljivo tempiranim talasima, sa time da ?e maksimalno iskoristiti svaki zaklon što ga bude pružao teren.
Svaka nema?ka tenkovska ?eta sastojala se od tri voda po pet tenkova. Tom broju bila su dodata dva tenka komandira ?ete - dva tenka zato da bi imao rezervni tenk.Dva tenka komandira ?ete imala su dvosmeri radio (odašilja? - prijemnik) da bi komandir mogao primatinare?enja i izdavati ih komadirima vodova. Tenkovi komandira vodova imali su jednosmerni radio - komandiri vodova mogli su ?uti zapovedi komandira ?ete, ali mu nisu mogli odgovarati. Ostali tenkovi u vodu nisu imali radio, pa su od komandira voda primali zapovedi vizuelnim signalima.
Izveštaji o neprijateljskom otpotu slali su se komandantu divizije, koji se nalazio u tenku ili u poluguseni?nom automobilu, ve? prema okolnostima. Za obra?un s odre?enim tipovima meta mogao je komandant divizije zatražiti pomo? Luftwaffe, ali se redovno oslanjao na vlastite snage. Pešadija i inženjerija nalazile su se u samoj prvoj liniji napada i ?esto su se vozile uporedo sa tenkovima. Oklopni poluguseni?arski kamioni prevozili su teško artiljerijsko oružje i vukli protivtenkovske baterije. Ako bi negde nema?ki tekovi naišli na neprijateljske tenkove, najpre bi se povukli iza vlastite protivtenkovske baterije, a zatim bi pokušali zaobi?i neprijatelja oko bokova.
Kad bi jednom negde bio ostvaren proboj, pove?ala bi se brzina nastupanja, ali retko kad na više od 5 km na sat. Pokretnom štabu divizije redovno su bacane iz aviona razvijene slike koje su snimali izvi?a?ki avioni. Tako je štab divizije bio neprestano obaveštavan o otporu na koji ?e se nai?i i mogao je u skladu sa time podešavati pravce i oštrice napada.
Na samom vrhu nastupanja obi?no su se nalazila tri oklopna automobila.U jednom se nalazio artiljerijski osmatra? koji bi pomo?u radija usmeravao dodatnu artiljerijsku vatru gde je po njegovom mišljenju bilo potrebno. Motociklisti izvi?a?kog bataljona za vreme bi istraživali puteve. Na osnovu njihovih izveštaja slale bi se po potrebi u akciju razne specializovane jedinice - protivtenkovski topovi za borbu protiv neprijateljskih tenkova, baca?i plamena za savladavanje utvr?enih zaklona, inženjerci da uklanjaju mine.
Kao Schwerpunkt (pravac glavnog udara) Nemci nisu birali mesto gde bi napada?ke snage naišle na najja?i otpor neprijatelja. Baš naprotiv: glavni elementi napada (tenkovi) ne bi dirali mesta najja?eg otpora. Nastojali su, kad god je mogu?e, provla?iti se izme?u njih, a napadali su samo kad ne bi imali drugog izbora. Za uspjeh operacije smatralo se životno važnim da se održi zamah napada. Zato se nije dopuštalo da bilo koji element skrene sa puta na nerevni teren bez nekog valjanog razloga - jer bi svako takvo skretanje usporilo napredovanje.
Kao što je taktika nastupanja bila takva da je protivnik mogao samo naga?ati kada ?e i kuda skrenuti nema?ke tenkovske kolone sa pravca kojima su nastupale, tako je i nema?ko planiranje velikih razmera bilo takvo da je neprestano držalo u nedoumici savezni?ku vrhovnu komandu.Prodor u Francusku predko Ardena mogao je uzeti pravac prema Parizu kao prema La Manšu.Ni u završnim fazama protivnik nije znao je li Guderianov cilj Amiens ili Lile.
Front Blitzkriega bio je uzak, ali ipak dovoljno širok da su dve ili tri napada?ke kolone mogle nastupati uporedo. One su se pre ili kasnije spajale kao krakovi klješta oko otpornih ta?aka neprijatelja - gradova ili velikih neprijateljskih jedinica. Nema?ka teorija tenkovskog ratovanja nalagala je da se odmah zatim te kolone opet razdvajaju - kako ne bi došlo do zagušenja puteva vozilima.
Bitna komponenta Blitzkriega bila je brzina tenkova - ili barem okolnosti da su nema?ki tenkovi bili brži od neprijateljskih. Bitna komponenta za uspeh bila je i apsolutna namo? u vazduhu, jer su kolone napada?evih jedinica, "zgužvane" na putu bile veoma osetljiva meta napada aviona koji nisko lete. Blitzkriegu je bila potrebna vazdušna podrška (koja se nije mogla post?i bez nadmo?i u vazduhu) i kao zamena za artiljerijsku podršku, koja je ?esto izostajala jer se doga?alo da je artiljerija bila u pokretu upravo kad bi njena intervencija bila najpotrebnija. (Artiljerija je nastupala tako da su baterije naizmeni?ni jedna drugu "preskakale".) Bliskom vazdušnom podrškom štitili su se osim toga izloženi bokovi napada?kih kolona.
Prema tome, kako bi mogao biti vo?en u idealnim uslovima, Blitzkriegu na Zapadu je bio potreban teren s dovoljno bliskih puteva potrebnih napada?u da se njegove kolone mogu spajati pre napada na ta?ke otpora i opet razdvajati iza njih. Za idelano nastupanje bile su potrebne najmanje dva paralelna puta sa nekoliko sporednih. Uvek se morala osvojiti svaka uzvišica koja je dominirala terenom kojim ?e se dalje nastupati. Ako se htelo da uslovi budu idealni za napada?a, sistem puteva na pravcu njegovog nastupanja morao je biti takav da stvara teško?e neprijatelju ako on pokuša koncentrisati svoje rezerve na ugroženom podru?ju.Pravac nastupanja morao se razvijati tako da neprijatelj bude što duže u nedoumii o cilju pojedinih poteza.
Nastupanje, ?ak pre hvatanj kontakta s neprijateljem, zahtevalo je izvanredno vešto planiranje.Treba imati na umu da je pancerska divizija trošila otprilike 1000 galona (1 galon = 3,7 l ) benzina po svakoj pre?enoj milji (1 milja = 1600 m ), a dvaput više kad bi nastupala po neravnom terenu. Voza?e kamiona je trebalo hraniti, a osim toga trebalo je prona?i mesta gde ?e parkirati svoja velika vozila tako da ne blokiraju put. Redovna praksa bila je da se svakoj diviziji dodeli po jedan put za snabdevanje (Rollbahn) - koja bi obi?no služila kao glavna ruta nastupanja doti?ne divizije.
Kad god bi se pokazalo potrebnim, moralo se na putu ionako punoj vozila na?i mesta za razne inženjerske jedinice i njihovu glomaznu opremu za gradnju mostova i osposabljavanje ošte?enih puteva. Kretanje tih jedinica, naravno motorizovanih, moralo je biti tako prora?unato da one stižu na front ni minut prerano ni minut prekasno. U razumnim vremenskim periodima njihovi vojnici su morali negde spavati, bez obzira na to jesu li ili nisu za to dobili dopuštenje. Obi?no bi za spavanje upotrebili sekciju puta, koja nije bila potrebna jedinicama što su nastupale za njima. Morala su se prona?i i prikladna mesta za distribuciju grane, pogonskog goriva, municije i koje-?ega drugig ?ime su se morale snabdevati jedinice u nastupanju.Trebalo je napraviti mesta i za kolone praznih vozila koja su se vra?ala u pozadinu po nove tovare. A dok bi se vodile borbe, sve te probleme još više su otežavale kolone bolni?kih vozila koja u evakuisala ranjenike i kolone saniteta što su se kretale iza jedinica u nastupanju.
Ar?ibald Vejvl, koji je na glasu kao jedan od najsposobnijih britanskih generala, naro?ito je istakao važnost takvog planiranja u jednom predavanju 1939. Rekao je da svaki prirodno inteligentan ?ovek vrlo brzo nau?i strategiju i taktiku. Me?utim, u svakom vojni?kom planiranju i u svakom vo?enju operacija imaju najvažniju ulogu principi i sprovo?enje vojnih pokreta i administracije - tzv. logistika ratovanja. Zaklju?io je: "Molim vas, gospodo, da uvek kad budete prou?avali vojnu istoriju ili važnije vojne doga?aje vodite ra?una o tom administrativnom faktoru, jer upravo u tome greši ve?ina kriti?ara i mnogi generali."
Hajnc Guderian uvi?ao je izuzetnu važnost logistike. Ne smemo zaboraviti da je bio intendant XXXVIII rezervnog korpusa 1918,upravo u vreme kad je taj korpus izveo dotad nevi?en prodor od 23 km u toku jedne ofanzivne operacije na reci Aisne u Francuskoj.
Me?utim, jasno je da je logistika rata kao i svaka druga metoda ratovanja podložna promenama. Dok je front pešadijskog proboja na rekama Marne i Aisne 1918.-te bio širok 45 km, širina fronta proboja 1940.-te, u Blitzkriegu kod Sedana, iznosila je samo 6,5 km. Ta promena nametnula je potrebu da se planiranje minijaturizira kako bi se moglo napadati po uskim sekcijama uz same puteve, a sve do 1940, niko nije znao je li logistika za to prakti?ki ostvariva.
Pokreti nastupanja, potrebni za takve napade, ?esto se planiraju na velikim grafikonima. Na jednoj je osi grafikona prikazana daljina koju treba savladati, na drugoj se osi prikazje vreme potrebno da bi se takve udaljenosti prešle, i to sat po sat. Ti se grafikoni pomalo pretvore u prave lavirinte dijagonalnih raznobojnih linija. Posebni grafikoni izra?uju se unapred ua razne izvaredne okolnosti i akcije koje se mogu pojaviti ili zatrebati - kao što su vazdušni napadi, protiv-napadi, neuspesi na pojedinim ta?kama, ili premeštanje Schwerpunktova. Planeri moraju, dok se vodi bitka, održavati vezu sa snagam koje nastupaju. Teren je ponekad takav da obaveštavanje, nužno za takav trajni kontakt )radi neprestane obaveštenosti o situaciji), moraju obavljati osmatra?i u lakim avionima i vojan policija na zemlji.
Kriti?nu važnost za Blitzkrieg imala je i priroda terena na kojemu su se borile oklopne snage. U Poljskoj su tenkovi pretrpeli teške gubitke kad god bi se angažovali u uli?nim borbama. Hitler je taj problem obradio u memorandumu datiranom 9. oktobra 1939. U tom dokumentu ( za koji istori?ar Vilijam Širer kaže da je jedan od najimpresivnijih što ih je Hitler ikada napisao) dato je oklopnim divizijama uputstvo da se "ne smeju gubiti u lavirintima što ih stvaraju beskraju redovi ku?a u belgijskim gradovima.Tenkovi zapravo ne bi uopšte smeli napadati gradove." Hitler je u tom dokumentu istakao naro?itu važnost održavanja zamaha napada. Potsetio je armiju na potrebu da nastoji uvek koncentrisati oružja (na primer tenkove ili protivtenkovske topove) u velikom broju onde gde je momentalno potrebno, ?ak iako zbog zoha ostali delovi fronta ostalnu bez njih. Na taj i još mnoge druge na?ine Hitler je u tom memorandumu zapravo opisao taktiku Blitzkriega.
Hitler je taj memorandum li?no pro?itao vojnim šefovima 10. oktobra 1939. Sve do tog trenutka oni su imali mišljenje da Hitler smatra oklopne divizije više propagadnim nego odlu?nim oružjem. Sada je postalo o?ito da tako nije mislio.
|
