Britanski bojni krstaši-slom koncepcije

[Dylan Dog]

Bojni krstas kao tip broda je britanski izum. Neposredno posle prvog bojnog broda Dreadnoughy u britansku flotu ulaze bojni krstasi klase Invincible. Njihov idejni tvorac je takodje bio John Fisher. Skoro sve svetske flote su prihvatile gradnju bojnih krstasa-vece brzine, a slabije naoruzanih, i slabije oklopljenih od bojnih brodova. Medjutim kod samih britanaca ova koncepcija se pokazala katastrofalno! Svi britanski krstasi su imali jednu istu boljku-nedovoljan oklop, i samim tim nedovoljna otpornost na protivnicku artiljeriju. Tokom istorije cetiri britanska bojna krstasa su izgubljena eksplozijom vlastitih municionih komora koje su probijene protivnickom artiljerijom! Sva cetiri broda su pripadala razlicitim klasama bojnih krstasa! Krenimo redom...

Prepolovljeni Invincible tone:

Britanski bojni krstaši-slom koncepcije

Klasa bojnih krstasa Invincible:
Tezina pun: 20.500 t
Glavno naoruzanje: 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule
Tezina topovske kule: 475 t
Tezina zrna: 390 kg
Tezina plotuna: 3.120 kg
Bocni oklop broda: 152 mm
Oklop palube: 64 mm
Oklop topovskih kula: 178 mm

To su prvi bojni krstasi ikada napravljeni! Predstavnici ove klase su : Invincible, Indomitable, i Inflexible. 31.V 1916. oko 19:30 h tokom cuvene bitke kod Juttlanda Invincible je pogodjen je sa Nemackog bojnog krstasa Lutzow. To je izazvalo izazvalo eksploziju municionih komora, koja je prepolovila brod!

Indefatigable tone:

Britanski bojni krstaši-slom koncepcije

Klasa bojnih krstasa Indefatigable:
Tezina pun: 22.500 t
Glavno naoruzanje: 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule
Tezina topovske kule: 475 t
Tezina zrna: 390 kg
Tezina plotuna: 3.120 kg
Bocni oklop broda: 152 mm
Oklop  palube: 64 mm
Oklop topovskih kula: 178 mm

Ova klasa bojnih krstasa je druga ikada napravljena. U odnosu na klasu Invincible oni su produzeni, pojacan im je pogon, povecan deplasman, a i oklop je neznatno pojacan. Predstavnici ove klase su bojni krstasi:Indefatigable, New Zealand, i Australija. Indefatigable je prvi stradao u Juttlandskoj bitci! 31.V 1916. oko 17:00 h svega 12 minuta posle pocetka bitke unisten je ovaj bojni krstas. Pogodjen je pet puta sa udaljenosti 12-16 km od Nemackog bojnog krstasa Von Der Tann, sto je izazvalo probijanje i eksploziju municionih komora bojnog krstasa Indefatigable!

Eksplozija Britanskog bojnog krstasa Queen Mary:

Britanski bojni krstaši-slom koncepcije

Klasa bojnih krstasa Lion:
Tezina pun: 30.500 t
Glavno naoruzanje: 8 topova od 343 mm u cetiri dvocevne kule
Tezina topovske kule: 600 t
Tezina zrna: 640 kg
Tezina plotuna: 5.120 kg
Bocni oklop broda: 229 mm
Oklop palube: 64 mm
Oklop topovskih kula: 229 mm

Predstavnici ove klase su bojni krstasi: Lion,  Queen Mary, i Princess Royal. To su prvi bojni krstasi koji su zajedno sa klasom bojnih brodova Orion imali povecan kalibar topova od 343 mm. Zbog toga ih u literaturi nazivaju "super drednotima". Svi kapitalni brodovi prethodnici su bili naoruzani topovima kalibra 305, ili 280 mm. Takodje je oklop, pogon, brzina, i deplasman povecan u odnosu na klasu bojnih krstasa Indefatigable. Ali i to je bilo ne dovoljno. Tokom Juttlandske bitke Nemacki bojni krstasi Derfflinger i Seydlitz su usmerili vatru na Queen Mary. Samo nekoliko minuta kasnije strahovita eksplozija municionih komora bojnog krstasa Queen Mary je prepolovila ovaj brod!

Kraj britanskog bojnog krstasa Hood:



Admiralska klasa bojnih krstasa:
Tezina pun: 49.000 t
Glavno naoruzanje: 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule
Tezina topovske kule: 880 t
Tezina zrna: 879 kg
Tezina plotuna: 7.030 kg
Bocni oklop broda: 305 mm
Oklop palube: 76 mm
Oklop topovskih kula: 381 mm

Klasa Hood je trebala da ispravi boljku Britanskih bojnih krstasa nedovoljan oklop! U ovaj projekat su unesena sva iskustva Juttlandske bitke. Mnogo povecan, oklopljem, produzen u odnosu na prethodne Britanske bojne krstase bio je dugo najveci ratni brod na svetu! To je takodje bilo ne dovoljno. Bojni krstas Hood je stradao u artiljerijskom dvoboju protiv bojnog broda Bismarck 24.V 1941. Razlog-probijanje municionih komora je izazvalo eksploziju, koja je prepolovila brod! Ostala tri broda ove klase od cije se gradnje odustalo su trebali da se zovu: Anson, Howe, i Rodney. Kasnije su ta imena iskoristena u drugim britanskim projektima.

[Spearhead]

Da,koncepcija bojnog krstasa ispala vrlo losa u praksi tj. los kompromis izmedju oklopne zastite, brzine,naoruzanja i uloge na bojistu koja je tim brodovima poverena......jos ako je istina da se sprovodila praksa redjanja vreca sa korditom po hodnicima brodova[a verujem da jeste] kao sto je receno prilikom podvodnog istrazivanja koju je sprovela ekipa Discoveryja......onda sta dalje reci.

[Director]

Postoji teorija i da pregradna vrata između različitih komora nisu zatvarana (nemar) pa da je vatreni talas tuda prolazio da magacina. Ali tvoja varijanta se smatra najverovatnijom.

[Spearhead]

Pa iskreno verujem da je rekonstrukcija ronilacko-naucne expedicije tacna i logicna.Ja licno odlicno poznajem vojnu istoriju Velike Britanije i tvrdnja po kojoj su Britanci u hodnicima brodova REDjALI vrece sa korditom kako bi povecali brzinu vatre je bila novost za mene ali nikako ne i iznenadjenje jer odlicno poznajem Britansku MANIJU i opsednutost brzinom vatre kroz celu njihovu modernu istoriju tako da me ta nova cinjenica nije ni malo iznenadila.....samo sam se nasmejao i pomislio..."o Boze,zar su to i na brodovima radili"

[vathra]

Moram da dam najveću primedbu na sam naslov teme.

Citat sa Wikipedie:

The Invincibles were to have the same role as the armoured cruisers they succeeded, but the new ships were expected to be more effective all-round. Specifically their roles were:

Heavy Reconnaissance. Because of their power, the Invincibles could sweep away the screen of enemy cruisers to close with and observe an enemy battlefleet, before using their superior speed to retire.
Close support for the battlefleet. They could be stationed at the ends of the battle line to stop enemy cruisers harassing the battleships, and to harass the enemy's battleships if they were busy fighting battleships. Also, the Invincibles could operate as the fast wing of the battlefleet and try to outmanouevre the enemy.
Pursuit. If an enemy fleet ran, then the Invincibles would use their speed to pursue, and their guns to damage or slow enemy ships.
Commerce protection. The new ships would hunt down enemy cruisers and commerce raiders.

U početnim sukobima su se bojni krstaši pokazali jako dobro, na primeru bitke kod Heligoland Bajta, a posebno kod Foklanda.
Navedeni britanski bojni krstaši koji su eksplodirali kod Jitlanda su imali problem sa rukovanjem municijom. Drugi brodovi, poput engleskog Lajon su teško oštećeni, kao i nekoliko nemačkih, ali nisu eksplodirali. Najveći propust koji je doveo do velikih gubitaka BK kod Jitlanda je loše rukovanje municijom, ali i borba protiv protivnika koji nije slabiji - svrha za koji nisu ni bili napravljeni.

Zato mislim da se ne može govoriti o porazu koncepcije, nego o lošem korišćenju brodova.

[Spearhead]

Mozda i nije skroz promasena koncepcija ali ostaje zacudjujuca ciljenica da su svi brodovi koji su potonuli tog dana a bili su u klasi B.Krstasa,bili prepolovljeni na pola zbog explozije u glavnom municiciskom magacinu a to se desilo i Hood-u kasnije.......znaci ostaje da prihvatimo kao tacnu tvrdnju da su Britanci vrece sa korditom redjali jednu do druge i to od glavnih municiskih magacina pa sve do topovskih kula tj topova koji su i krajnji korisnici kordita.....mornari koji su bili rasporedjeni lancano na po par metara od tih vreca bili su zaduzeni da rucno dodaju kordit velikom brzinom i time se znatno ustedelo na vremenu izmedju prve i druge id. ispaljene granate cime se dobija velika brzina vare....prakticno plotun za plotunom....medjutim time se podpuno zanemarila bezbednosna procedura.
E sad,posto je lanac vreca sa korditom u neprekidnom nizu pocinjao od glavnog municijskog magacina a zavrsavao se pred vratima topovske kupole time se dobio jedan ogoman FITILj koji ako se zapali prirodno vodi na dva mesta,prvo u kupolu sa topovima[najkraci put] a potom direktno u glavni municijski magacin[malo duzi put],dakle u slucaju pogotka u bilo koji deo broda[gde se vrece sa korditom nalaze] desice se explozija bar jedne vrece sa korditom koja ce zbog svoje blizine aktivirati drugu vrecu i usledice lancana reakcija explozija susednih vreca  ciji put vodi do glavnog magacina ....i BOOM....Dakle u ovom slucaju i podpuno bezazleni pogodak bi mogao biti fatalan a veliko je pitanje sta bi se desilo da je bezbednosna procedura ispostovana,jer uopste nije lako potopiti bilo koji brod. 

[Dylan Dog]

Pa zato sam i napravio temu , da diskutujemo . Da naglasim da slom koncepcije vazi samo za britanske bojne krstase , a ne i nemacke . U pomenute dve bitke britanski bojni krstasi su se sukobili sa slabijim tipovima brodova : oklopnim krstasima , krstaricama , i razaracima . Ono sto ja mislim da je uzrok britanskih gubitaka kod Juttlanda je previse tanak oklop , na racun brzine . Navescu debljinu oklopa za pomenute nemacke bojne krstase :

Von Der Tann:
Bocni oklop broda : 250 mm
Oklop topovskih kula : 230 mm

Seydlitz :
Bocni oklop broda : 300 mm
Oklop topovskih kula : 250 mm

Derfflinger i Lutzow :
Bocni oklop broda : 300 mm
Oklop topovskih kula : 270 mm

Ovo pokazuje da su nemacki bojni krstasi daleko bolje oklopljeni . Ne bih razmatrao kvalitet celika , ali mislim da je i on blago na nemackoj strani . Britanci su suvise toga zrtvovali za brzinu . Njihovi bojni krstasi i jesu u proseku bili brzi od nemackih ...

[MOTORISTA]

Ne bih rekao da je koncepcija Bojnih Krstasa dozivela slom, pre bih rekao da ih je pregazilo vreme. Prvi BK su nastali kao brodovi namenjeni zdruzenom dejstvu sa BB ( za obuhvat neprijateljske glavnine), prepadna dejstva i lov na krstarice ( admiral Fiser ih je nazvao cruiser-killer).
po zavrsetku PSR i potpisivanjem Vasingtonskog sporazuma svi su se odlucili za BB a ne za BK. Uostalom napredkom tehnologije BB su dostigli brzinu BK, a bili su bolje naoruzani i oklopljeni. Njihova glavna osobina je bila brzina, tako da su njihovi komandanti mogli da odluce kada ce zapoceti i kada prekinuti boj.

Sto se tice oklopa Britanskih BK:

Invincible i Indefatigable klase
Bocni oklop: 100-150 mm
Barbete: 50-180 mm
Komandni toranj: 150-250 mm
Kule: 180 mm
Paluba: 20-65 mm

Lion klasa
Bocni oklop: do 254 mm
Barbete: 254 mm
Kule: 254 mm
Paluba: 65 mm

Poslednja klasa britanskih BK nije imala mnogo tanji okop od Nemackih brodova.

[Dylan Dog]

Podaci oko debljine oklopa Invincible i Indefatigable klasa nam se podudaraju dok je razlika kod klase Lion . Ti si naveo sledece podatke :

Lion klasa
Bocni oklop: do 254 mm
Barbete: 254 mm
Kule: 254 mm
Paluba: 65 mm

Dok sam ja prikupio sledece :
Bocni oklop : 229 mm
Barbete : 229 mm
Kule : 229 mm
Paluba : 64 mm
I dalje ostaje cinjenica da je bocni oklop Invincible i Indefatigable klasa duplo tanji od bocnog oklop Seydlitza , Derfflingera , i Lutzowa sto je drasticna razlika .

[MOTORISTA]

Upravu si za oklop klase Lion, ja sam se zeznuo pa sam 9" računao kao 254 mm to jest 10". Jeste drastična razlika, a uz to dodaj da su Nemačke ploče za oklop bile kvalitetnije, kao i njihova artiljerija.

[Spearhead]

Za brodski oklop se generalno UVEK koristi visoko-kvalitetni celik,tako da me interesuje odakle je ta tvrdnja da su britanci imali okop od celika nizeg kvaliteta.

[MOTORISTA]

Naravno da se za brodski oklop koristi najkvalitetniji celik kojim jedna zemlja raspolaze, ali tehnologija izrade pancirnih čelika se razlikuje od zemlje do zemlje, a ja koliko znam Nemci su uvek imali bolje pancirne čelike od Britanaca. U knjizi VOJNOPOMORSKA ISTORIJA se navodi da su Nemački topovi kalibra 305 mm probijali Britanski oklop debljine 236 mm na 12000 m, a Britanski topovi kalibra 343 mm Nemački oklop debljine 280 mm na 8000 m.

[Spearhead]

Nemački topovi kalibra 305 mm probijali Britanski oklop debljine 236 mm na 12000 m, a Britanski topovi kalibra 343 mm Nemački oklop debljine 280 mm na 8000 m.

Ovo nikako neznaci da britanska granata nebi probila nemacki oklop da je ispaljena sa 12.000m....jer ovaj podatak se koliko vidim odnosi na situaciju koja se desila a ne na stvarne karakteristike topa bilo koje od strana.Ali cinjenica je da su britanski komandanti brodova preferirali da se priblize sto vise svom cilju pre nego sto otvore vatru ali ne zbog karakteristike svojih topova vec zato sto je to priblizavanje bilo u duhu Nelsonovske tradicije "sto blize i u meso"
A sto se tice kvaliteta oklopa,nikako neverujem da bi zemlja poput Velike Britanije ,koja je poznata po svom visoko-kvalitenom celiku od uvek pa i dan danas,dozvolila da oruzije njenog opstanka bude napravljeno od loseg ili losijeg materijala,medjutim istina je da je i Nemacka takodje imala visoko-kvalitetnu produkciju metala pa bih zato i zakljucio da nikako kvalitet oklopa nemoze biti u pitanju vec taktika upotrebe broda i nedovoljna oklopljenost pojedinih brodova klase bojni krstas ali pre svega nemarnorst tj inprovizacija sa vec pomenutim vrecama sa korditom.

[MOTORISTA]

U doba Nelsona su energični komandanti nastojali da priđu neprijatelju na domet poštolja ( cirka 30 m) pa da ispale plotun, a to je zbog nečega usađeno svim generacijama Britanskih komandanata u glavu.

Britanci su za svoje BK koristili nesumnjivo najbolji oklop koji je njihova industrija mogla da proizvede, ali ja i dalje mislim da je Nemački oklop bio kvalitetniji. To opet ne znači da Britanske granate ne bi probile Nemački oklop, ali kad već dođe do proboja tu na scenu stupa sama konstrukcija broda u čemu su Nemci ipak bili bolji. To se najbolje vidi po oštećenjima koja je preživeo nemački BK Derfflinger: 10 granata kalibra 381 mm, 1 granata kalibra 343 mm, 10 granata kalibra 305 mm, 2 granata kalibra 152 mm i 7 granata kalibra 102 mm.

Britanci su kordit pakovali u vreće koje su držali svuda po brodu kako bi povećali brzinu paljbe i to im je došlo glave. Da su poštovali proceduru ne bi tako loše prošli.

[Spearhead]

Britanci su za svoje BK koristili nesumnjivo najbolji oklop koji je njihova industrija mogla da proizvede, ali ja i dalje mislim da je Nemački oklop bio kvalitetniji. To opet ne znači da Britanske granate ne bi probile Nemački oklop, ali kad već dođe do proboja tu na scenu stupa sama konstrukcija broda u čemu su Nemci ipak bili bolji. To se najbolje vidi po oštećenjima koja je preživeo nemački BK Derfflinger: 10 granata kalibra 381 mm, 1 granata kalibra 343 mm, 10 granata kalibra 305 mm, 2 granata kalibra 152 mm i 7 granata kalibra 102 mm.

Ali posto Britanski Bojni Krstasi nisu bili potopljeni usled unistavajuceg dejstva granata sa Nemackih BK vec usled detoniranja vreca sa korditom u hodnicima posle jednog ili vise pogodaka,onda nikad necemo saznati koliko bi zaista Britanski BK pogodaka izdrzali da su ispostovali bezbednosnu proceduru.....jeli tako??
A sto se tice kvaliteta oklopa a ne njegove debljine ja sam siguran da je i Britanski i Nemacki oklop bio isto podjednako kvalitetan.Uopste nama indicija za predpostavku da je nemacki oklop bio kvalitetniji [ne deblji] od britanskog.