Holandija
Luchtvaarafadeling je 10. maja 1940.godine raspolagalo sa 124 aviona (36 lovaca Fokker D.XXI, 23 dvomotorna lovca Fokker G.1, 9 srednjih bombardera T.5 i 11 jurišnih bombardera DB-8A kao i 54 izvi?a?ka aviona) raspore?enih u dva vazduhoplovna puka (Luchtvaartregiment). 1.Vazduhoplovni puk je imao dve grupe. Strateška grupa se sastojala od: eskadrile bombardera Fokker T.5 (9) i izvi?a?ke eskadrile Fokker G.1 (10). Lova?ka grupa se sastojala od: 2 eskadrile Fokker D.XXI (20), 2 eskadrile Fokker G.1 (23). 2.Vazduhoplovni puk je imao lova?ku grupu koja se sastojala od eskadrile Fokker D.XXI (9) i eskadrile bombardera D-8A (11) i 4 izvi?a?ke eskadrile (Fokker C-5 i FK-51). Od 124 aviona samo su 72 bila operativna u trenutku nema?kog napada.
Napad na Holandiju (Fall Gelb)
Grupa armija B je dobila zadatak da osvoji Holandiju i to 18.armija sastavljena od 9.oklopne divizije, 1.konji?ke divizije, ?etiri motorizovana puka SS-a i 7 pešadijskih divizija (4 aktivne i 3 rezervne divizije) što je ovu armiju ?inilo najslabijom od svih nema?kih armija na zapadu. Istovremeno Luftwaffe je za napad prikupila vazdušnodesantni korpus (Luftlandekorps) generala Sudeta (Kurt Student) koji se sastojao od: 7.padobranske i 22.vazdušnotransportne (Luftlande-Infanteriedivision) divizije; i 2.vazdušnu flotu (Luftflotte 2) generala Keserlinga.
Za transport vazdušnodesantnih snaga prikupljeno je 425 transportnih aviona (401 Junkersa Ju-52), koje su trebale da zauzmu Hag, Roterdam i mostove preko reka Lek, Val (Vaal) i Meze (Maas) kako bi se holandske snage odsekle od anglo-francuskih snaga. Za podršku padobrancima formiran je 2.specijalni vazduhoplovni korpus (Fliegerkorps zbV 2) generala Pucera (Putzier) koji je u svom sastavu imao dva bombarderska puka: KG4 (103 He-111 i 37 Ju-88) i KG54 (107 He-111) svega 247 bombardera. Luftflotte 2 je pored ove jedinice u svom sastavu imala još 4.vazduhoplovni korpus: KG27 (105 He-111), KG30 (104 Ju-88) i LG1 (73 He-111 i 70 Ju-88), 8.vazduhoplovni korpus generala Rihthofena koji se specijalizovao za pružanje podrške kopnenim snagama: KG77 (113 Do-17), StG2 (81 Ju-87 i 6 Do-17), I/StG76 (39 Ju-87), StG77 (82 Ju-87 i 6 Do-17), LG2 i po jedna lova?ka grupa iz JG1, JG21 i JG27 (135 Bf-109). Lova?ku podršku su pružali JG3, JG20, JG26, JG27 (640 Me-109 i 36 Ar.68), ZG1 i ZG26 (145 Bf-110) koji su bili podeljeni u dve komande. Sve u svemu za napad na Holandiju su prikupljeno 1.836 aviona i to 1.025 bombardera i 811 lovaca.
Od po?etka maja nema?ki avioni su preletali Holandiju, tako da u no?i izme?u 9. i 10.maja prelet velike grupe nema?kih aviona nije smatran neuobi?ajenim. No, nema?ki avioni su se nakon što su preleteli Holadniju nad morem okrenuli za 180° i u brišu?em letu napali aerodrome Bergen, Valkenburg, Jepenburg (Ypenburg) i Šiphol. Rezultat napada je bio polovi?an, kod Bergena avioni su bili raštrkani pa nije bilo velikih gubitaka, dok su avioni sa aerodroma Jepenburg i Šiphol uspeli da polete i izbegnu uništenje na zemlji. Svega 15 aviona je uništeno na zemlji ali je dosta ošte?eno.
Nema?ki plan je predvi?ao da se vazdušnim desantom zauzmu Roterdam i Hag. Za izvršenje zadatka planirana su tri odvojena desanta: prvi na aerodrome Valkenburg, Okenburg (Ockenburg) i Jepenburg, u blizini Haga; a drugi na roterdamski aerodrom Valhaven (Waalhaven) i most u centru Roterdama, a tre?i na mostove kod Moerdijka (Moerdijk) i Dordre?ta (Dordrecht).
Glavina padobranaca je trebala da se desantira u okolini Roterdama, a samo jedan bataljon oko Haga da osigura aerodrome kako bi se omogu?ilo sletanje 47. pešadijskog puka. No desant nije išao po planu, padobranci su zbog magle i nedostataka orjentira desantirani na širem podru?ju a razmak izme?u padobranskog napada i doleta pja?anja je bio svega 15 minuta. Aerodrom Valkenburg je brzo zauzet ali se pokazalo da je pista meka za sletanje Ju-52. Holan?ani su na pistu aerodroma Jepenburg postavili prepreke, a isto je bilo i na aerodromu Okenburg, tako da su se borbe za aerodrome protegle tokom celog dana. Holandska PVO je dosta dobro funkcionisala, samo kod Jepenburga artiljerija je oborila 11 Ju-52 prvog talasa, a ukupno preko 200 nema?kih aviona je pogo?eno. Do podneva piste su postale zakr?ene olupinama uništenih Ju-52. Komandant 22.divizije je odmah nakon sletanja zatražio dozvolu da obustavi napad na Hag, a sve desantirane trupe su dobile nare?enje da se probiju ka Roterdamu.
Desant na Roterdam je bio znatno uspešniji, padobranci su u prvom naletu zauzeli roterdamski aerodrom, a istovremeno je 12 hidroaviona He-59 sletelo na vodu u blizini Vilemsovog mosta. Sa aviona se iskrcalo 150 padobranaca i jurišnih inžinjeraca, koji su zauzeli most. Holandske snage su bile iznena?ene ali su brzo krenule u napad. Padobranci su uspeli da odbiju par juriša na most a zatim su im se pridružio i 3.padobranski bataljon iz 1.padobranskog puka koji su se spustili na roterdamski stadion. Holan?ani su pokušali da koncentrišu vatru sa ratnih brodova kako bi skršili otpor na mostu ali bezuspešno.
Za to vreme 1. i 2. padobranski bataljon 1.padobranskog puka su uspeli da zauzmu mostove kod Moerdijka. Na sre?u Nemaca francuske trupe koje su hitale u pomo? Holan?anima su stale kod grada Brede, i dok su francuske komande pokušavale da utvrde ja?inu nema?kih snaga 9.oklopna divizija je stigla do Moerdijskih mostova. Ovim manevrom Nemci su uspeli da preseku Holandiju na dva dela i da u svakom slu?aju spre?e spajanje anglo-francuskih snaga sa holandskim koje su sada ostale izolovane u „Tvr?avi Holandija“. Za to vreme su borbe u Roterdamu došle do vrhunca a 13.maja prethodnica 9.oklopne divizije se povezala sa trupama na mostu. Holan?ani su 14.maja zatražili primirje, ali Luftwaffe je su za slu?aj da pregovori neuspeju za 15:00 ?asova naredila bombardovanje holanskih snaga u blizini mosta. S druge strane holandski komandant Roterdama je dobio nare?enje da odugovla?i pregovore. Kako su se pregovori otegli izdato je nare?enje da se bombardovanje odlaže, ali avioni su ve? uvukli radio antene, pa nisu mogli da prime to nare?enje. U napad su poslati bombarderi Heinkel He-111 iz KG54, koji su imali nare?enje da ako uo?e crvene rakete prekinu napad. Neki avioni jesu a neki nisu uo?ili svetle?e rakete. Od ukupnog broja 43 aviona nisu bacila bombe na grad, dok je 57 bacilo 97 tona bombi koje su žestoko su razorile severni mostobran. U napadu je zapaljeno skadište margarina što je pomoglo da se razvije požar. U požaru koji se razvio uništio je oko 2,9 km2 gradskog jezgra, oko 980 ljudi je poginulo, a oko 78.000 ostalo bez krova nad glavom. Holandska vrhovna komandant je ve? slede?eg dana potpisao kapitulaciju. Nema?ki padobranci su imali 1.745 izba?enih iz stroja (od ovog broja je 1.200 zarobljeno i preba?eno u Veliku Britaniju), ?ak je u general Sudet igrom slu?aja ranjen u trenutku potpisivanja holandske kapitulacije.
Prvog dana borbi jedna od dve lova?ke eskadrile opremljene sa G.1 je skoro kompletna uništena na zemlji, dok je osam aviona druge eskadrile uspelo da obori 13 aviona Luftwaffe. Jedanestog maja lovci Fokker G.1 su uspeli da obore 7 aviona Luftwaffe, a 14.maja G.1 je oborio jedan Bf-109. Piloti D.XXI su tokom borbi imali 15 potvr?enih i 17 verovatnih pobeda.
Britanske i francuske eskadrile su delovale nad Holandijom. RAF je tokom 10.maja poslao u pomo? Holan?anima 33 Blenhajma. Prvo je grupa od 6 Blenhajma napala nema?ka uporišta, ali je samo jedan uspeo da se vrati u Veliku Britaniju. Druga grupa od 8 Blenhajma je uspela da bombarduje Valahaven i da na zemlji uništi 16 Ju-52 . U toku no?i RAF je poslao ukupno 36 Velingtona u napad koji su bacili 58 tona bombi. Grupa od 12 Blenhajma je bombardovala aerodrom Jepenburg uz gubitak od tri bombardera. U naredna tri dana RAF je angažovao stanoviti broj aviona za operacije u Holandiji, ali to nije spasilo Holan?ane, koji su prvog dana rata imali 51 borbeni let, drugog 31, tre?eg 48, ?etvrtog 23 i 14.maja 18.
Holan?ani su u toku rata izgubili 75 avijati?ara i 94 aviona; i to 34 na zemlji (2 Fokker T.V, 12 Fokker G.1A, 5 Fokker D.XXI, 2 Douglas 8A-3N, 9 Fokker C.V, 4 FK-51), 43 u borbi (5 Fokker T.V, 2 Fokker C.X, 9 Fokker G.1A, 11 Fokker D.XXI, 8 Fokker C.V, 8 Douglas 8A-3N) i 17 zbog drugih razloga (2 Fokker T.V, 1 Fokker C.X, 1 Fokker G.1A,1 Fokker G.1B, 4 Fokker D.XXI, 5 Fokker D.XVII, 1 Douglas 8A-3N i 2 FK-51). U trenutku kapitulacije Luchtvaarafadeling je raspolagalo sa svega 45 borbenih aviona, koji su uništeni kako ne bi pali Nemcima u ruke.
Luftwaffe je tokom holandske kampanje imala velike gubitke, zvani?na statistika je skinula 231 avion s brojnog stanja, a još 42 su bila ošte?ena više od 60%, 55 manje od 60%. No, najteže gubitke je pretrpela transportna avijacija, uništeno je 167 Ju-52 a sa ošte?enim broj Ju-52 van upotrebe je bio oko 220. Borbena avijacija je imala manje gubitke: 28 He-111, 18 Ju-88, 6 Ju-87, 8 Me-110, 29 Bf-109, 6 Hs-126, 2 Hs-123, 4 He-59, 2 Do-215, 5 Do-17.
Literatura
Len Deighton Munjeviti rat Zagreb, 1981., Centar za informacije i publikacije str.281
http://niehorster.orbat.com/017_britain/40-05_bef/bef_air_ac.html http://www.geocities.com/CapeCanaveral/2072/Aug40.html#Scan 
