Autor Tema: Dnevnik Hitlerovog generala  (Pročitano 5818 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže ALTER MANN

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 441
    • MSN glasnik - creator.kg@hotmail.com
    • Yahoo brzi glasnik - creatorsrb@yahoo.com
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Dnevnik Hitlerovog generala
« poslato: Avgust 08, 2008, 11:40:19 posle podne »
DNEVNIK HITLEROVOG GENERALA

(Glez fon Horstenau, ''Izme?u Hitlera i Paveli?a'', ''Nolit'', Beograd, 2007)

PIŠE: Miloslav SAMARDŽI?

Zahvaljuju?i vrednom prevodiocu Nikoli Živkovi?u, objavljena je i tre?a za redom nema?ka knjiga na temu Drugi svetski rat. Re? je o dnevni?kim zapisima Gleza fon Horstenaua, koji je od 1941. do 1944. godine bio ''nema?ki opunomo?eni general u Hrvatskoj''. Naslov knjige je ''Izme?u Hitlera i Paveli?a'', a izdava? je beogradski ''Nolit''.
Ova knjiga je i ve?a - ima oko 750 stranica - i zna?ajnija od prethodne dve. Za razliku od memoara specijalnog Hitlerovog izaslanika za Balkan, dr Hermana Nojbahera, Horstenau nije pisao naknadno, ve? tokom rata, i zato je ovde re? o tzv. primarnom istorijskom izvoru. Naknadno, ali naravno ne s tako velikom distancom, podešavani su podaci i u ratnom dnevniku nema?ke Vrhovne komande, iz koga je Živkovi? izdvojio deo ''Srbi u ratnom dnevniku Vermahta''. Ova podešavanja, za koja su bili zaduženi nema?ki vojni istori?ari, pratila su dnevnopoliti?ku liniju. Horstenau je, me?utim, tajno pisao šta i kako je želeo, a da su Abver ili Gestapo otkrili njegov dnevnik, svakako bi završio kao i mnogi nema?ki generali tokom Hitlerove tiranije.
Ovo ne zna?i da se Horstenau protivio nema?koj osvaja?koj politici. Naprotiv, on se nije razlikovao od ve?ine nema?kih oficira. I on, u svojim zapisima, opravdava streljanja talaca, porede?i ih pritom sa civilnim žrtavama bombardovanja nema?kih gradova. Himleru je jednom prilikom rekao ''da slovenska rasa uopšte ne postoji'', na što je sagovornik uzvratio kako su Sloveni na jugoslovenskom prostoru ''jedna mešavina mongolske i germanske rase'' (strana 192). Aprila 1941. godine li?no Horstenau je granice ''Nezavisne Države Hrvatske'' postavio na Drini i Dunavu, a kada je nema?ki oficir Nojhauzen, predstavljen kao ''prijatelj Srba'', pokušao da vrati Zemun u sastav Srbije, on je uspeo to da osujeti.

O HITLERU
Stvar je u tome, kako i Horstenauov dnevnik pokazuje, da je pretežni deo nema?kih visokih oficira imao negativan stav prema Adolfu Hitleru, i to ne zato što je bio osvaja?, nego što je o?ajno loše komandovao vojskom. Hitler je s jedne strane bio vojni laik, a s druge strane znao je da ''poludi od besa''. U jednoj takvoj prilici, primera radi, smenio je klju?ne generale Vrhovne komande, Varlimonta i Jodla, mada nije bilo njihove krivice u slu?aju koji Horstenau opisuje. Uskoro ih je vratio, kao i jednog majora koji je zaista bio kriv, što je Horstenau prokomentarisao re?ima: ''Da li je sve to normalno?'' (165-166).
Pored ostalog, Hitler je poništavao planove Verhovne komande za operacije na Isto?nom frontu. Onda su jedinice raspore?ivane po njegovim nalozima i sledila je katastrofa za katastrofom. ''I pored ovih o?evidnih neuspeha, Hitlera to nije ometalo da i dalje nastavi da se li?no meša u poslove Vrhovne komande'', zapisao je Horstenau (177).
Atmosferu iz prole?a 1943. godine autor ovako opisuje:
''Što se me?uljudskih odnosa ti?e, Hitlerova tiranija dostigla je svoj vrhunac. Jedva da još postoji general koji bi imao smelosti da nešto kaže. Biti otpušten i penzionisan nije i kraj pri?e. Svako je svestan toga da se izlaže daleko ve?em riziku. Slu?aj sa tvr?avom Germershajm opominje. U njoj su ve? zatvoreni grof Šponek i mnogi drugi''. Slede?e godine grofa Šponeka su, tu u tvr?avi, ubili esesovci.
Dok su generali uklanjani, pa i ubijani, u prvi plan dolazili su partijci, ili manje vredni, ali poslušni, oficiri. Ranije se ?in feldmaršala mogao dobiti tek u 75. godini života, a sada ih je bilo i u tridesetim, ako su umeli dovoljno dobro da hvale ''velikog vo?u''.
Kao jednog od najgorih me?u visokim ?lanovima Nacionalsocijalisti?ke radni?ke partije, Horstenau imenuje ministra spoljnih poslova Ribentropa, o kome piše: ''Ribentrop je jedan veoma glup, sujetan dripac, neverovatno nevaspitan i neobrazovan''. Najbliži Hitlerov saradnik nije znao ni gde se nalazi Galicija! (198).
Po?etkom maja 1943. godine Horstenau je zapisao: ''Poslednjih dana Hitler je velikodušno dozvolio svojim satrapima da, jedan za drugim, do?u na poklonjenje i da mu poljube nogu'' (213). Ovo je komentar jednog sastanka sa Hitlerom:
''Ja sam, naravno, primetio da on vešto stavlja u prvi plan stvari koje govore nama u prilog, a da isto tako po nas nepovoljne stvari jednostavno pre?uti''. Hitlerove mutne o?i ''znale su da blesnu'' kada se povede pri?a o Jevrejima: ''Njegova fisk-ideja ostaje: za sve su krivi Jevreji, i zato moraju potpuno da se unište'' (216).
Hitler se neprekidno hvalio svojim planovima, o?ekuju?i da im se generali dive, kao i da se smeju njegovim dosetkama. Pri tome ''nije imao milosti'', tj. divljenje i iznu?eni smeh bili su ''deo programa'' za goste Hitlerovog štaba (220). Zanimljivo je da se Horstenau ismevao Hitleru zajedno i sa oficirima Vrhovne komande - naravno, kada niko ne ?uje.

O HRVATIMA
Tako?e kao i ve?ina nema?kih visokih oficira, i Horstenau se zgražavao nad razmerama ustaških zlo?ina nad Srbima. I on je nastojao da ih osujeti, jer su ''remetili red i mir'', ali, kako tvrdi, i iz humanih razloga. Me?utim, pokušaji obuzdavanja ustaša nisu davali željene rezultate, jer su Hitler, i njegovi ''satrapi'', poput Ribentropa ili ambasadora u Zagrebu Zigfrida Kašea, uvek bili na strani Hrvata. Tako, septembra 1942. godine, Horstenau je zapisao:
''Neposredno pred Paveli?evu posetu fireru, Ler je razgovarao sa Hitlerom i ukazao na užasnu politiku ustaškog režima... Stekao sam utisak da ovoga puta Ler uživa podršku ?ak i od Himlera. Hitler je, me?utim, odbacio Lerove prigovore. Kada je zapo?eo razgovor o ustaškim užasnim zlo?inima, Hitler je primetio da mu je Paveli?ev režim u Hrvatskoj odan, te da zato nema nikakvog razloga da i dalje ne podržava ovaj režim. Nema?ka nema previše dobrih prijatelja. Dobri Hrvati, zaklju?io je firer, neka se ''slobodno ižive''. On je pod ovim mislio na ubijanje Srba'' (132).
Za jednog od najvažnijih Paveli?evih saradnika, Dida Kvaternika, Horstenau piše: ''Tokom boravka u emigraciji poglavnik je Dida, koji je pre toga bio normalan, simpati?an mladi?, vaspitao tako da je postao ubica i sadista''. Sa ovim se slagao ?ak i Didin otac, Eugen, koji se požalio da je zapravo Paveli? postao otac njegovom sinu. Starom Kvaterniku Horstenau je rekao da Paveli?u ne veruje ni re?, što je ovaj preneo poglavniku, koji je Horstenauu na slede?em prijemu sve?ano saopštio: ''Vaša ekselencijo, ja vam od sada obe?avam da ?u vam uvek govoriti istinu''. Horstenau dodaje: ''Tokom slede?ih 15 minuta slagao me je tri puta'' (162).
Opisuju?i jedan sastanak sa komandatom Jugoistoka, generalom Lerom, u Solunu, Horstenau navodi: ''Dobio sam priliku da govorim o politici zlo?ina u Hrvatskoj'' (164).
Potom on prepri?ava sadržaj jednog izveštaja o Hrvatima. ''Dodao sam da bi mi predstavljalo veliko zadovoljstvo kada bih sve ustaške zlo?ince mogao da postreljam'', piše Horstenau, a nema?ki oficiri su se na ovo ''nasmejali od srca'' (170). U tom izveštaju, koji se daje u fusnoti, Horstenau je zapisao kako ne bi ''ni trepnuo okom'' kada bi naredio ''da se postreljaju svi ustaški zlikovci i oni koji stoje iza njih''.
O Paveli?u i njegovim ''banditima'', kako ih je nazivao italijanski ministar spoljnih poslova grof ?ano, pred Horstenauom su i predstavnici savezni?kih zemalja govorili sve najgore. Bugarski car Boris, kaju?i se što mu je uru?io odlikovanje ''?irila i Metodija'', rekao je: ''Pogledajte dobro Paveli?evo lice i ustanovi?ete da je to lice zlo?inca!'' (179).
Usledio je još jedan odlazak u Vrhovnu komandu. I tada je Hitler ''na neki na?in ustašama pružio blagoslov i kao pomahnitao psovao Srbe'' (216-217).
Horstenau i Ler podneli su i jedan elaborat u kome su, ''rukovode?i se nema?kim interesima u borbi protiv partizana i ?etnika'', tražili da se smeni Paveli?, opozove Kaše, ''ukine ustaški pokret i da se izvede ?istka u hrvatskoj upravi'' (234). Me?utim, Kajtel nije ni predao elaborat Hitleru. Pobunio se i Kaše, za koga Horstenau piše da ''stoprocentno podržava ustaški program'' (500).

O PARTIZANIMA
Pišu?i o pripremama za Operaciju ''Vajs'' protiv partizana, Horstenau navodi da se o njoj nisu smeli obavestititi ''ni poslanik Kaše, a ni Hrvati''. Ovim se potvr?uje niz dokumenata, kako nema?kih, tako i drugih, o vezi koja je postojala izme?u komunista i ustaša. Horstenau tako?e potvr?uje ono što znamo iz ?etni?kih izvora: da su komunisti, na po?etku operacije, silom naterali u zbeg veliki broj srpskih civila, ne dozvoljavaju?i im da odu na obližnju bezbednu italijansku okupacionu zonu ili na ?etni?ku teritoriju (172-173). J. B. Tito i drugi komunisti tvrdili su da je narod sa njima pošao dobrovoljno. Tada je od ustaša, ali i od gladi i zime, stradalo više desetina hiljada Srba, što je jedan od najve?ih zlo?ina komunista po?injenih tokom rata.
Horstenau otkriva još jednu komunisti?ku tajnu: da mu je glavni izaslanik J. B. Tita za vezu sa Nemcima, Vladimir Velebit, ''rekao svoje pravo ime''. O Velebitu piše: ''U Zagrebu smo ga lepo smestili, u komandi grada, a uživao je punu slobodu kretanja, pa je mogao da poseti svoje roditelje''. Horstenau je bio prijatelj sa Velebitovim ocem, bivšim austrougarskim oficirom. On je cenio familiju Velebit, jer su unazad još dve generacije dale oficire austrijskoj vojsci. U vezi onoga što komunisti nazivaju ''martovskim pregovorima'', Horstenau piše da je i Kaše ''pristao na saradnju'', ali sve nije ispalo dovoljno dobro zato što se ''sa svih strana, neprestano, neznalice upli?u u posao'' (234).

O ?ETNICIMA
Horstenau se nalazio u Vrhovnoj komandi Vermahta kada je pravljen plan za Operaciju ''Švarc'', koja je bila ''usmerena protiv ?etnika''. Tih dana on je zapisao:
''?etnici, naoružani srpski nacionalisti, službeno se dele u dve grupe. Jedna grupa deluje u italijanskoj zoni odgovornosti i njih ima oko 40.000. Italijani ih snabdevaju i naoružavaju. Protiv te grupe uperena je glavnina naših snaga kako bi se opet uspostavio '' red i mir'' na toj teritoriji. Italijanska 2. armija uvek okleva kada treba da krene u akciju protiv ?etnika. Druga grupa ?etnika su ?isti revolucionari. Na ?elu im se nalazi jugoslovenski ''ministar rata i vrhovni komandant Draža Mihailovi?''. On se u to vreme sa svojim štabom nalazio u Kolašinu, u Crnoj Gori. S njim je bilo i nekoliko engleskih oficira. Izme?u ?etnika Mihailovi?a i italijanskih ?etnika postoji bliska saradnja. Vojvoda Jev?evi? je svojevremeno bio bosanski, a kasnije i jugoslovenski poslanik. On je neka vrsta oficira za vezu izme?u Mihailovi?a i pojedinih komandanata italijanske 2. armije (Ambrozio, Roata, Roboti)'' (230-231).
''Italijanski ?etnici'' su zapravo ?etnici legalizovani kod Italijana. Italijani nisu znali njihove formacije u Dražinoj organizaciji, niti da legalizovani ?etnici ''pokrivaju'' ilegalne. Drugim re?ima, ''italijanski ?etnici'' nisu sara?ivali sa ?etnicima ''revolucionarima'', ve? su bili njihov deo, uba?en u neprijateljske redove pod firmom koja je Italijanima bila prihvatljiva. Što se ti?e uloge vojvode Jev?evi?a kao ''oficira za vezu'' izme?u Draže i italijanskih generala, ni taj podatak nije ta?an. Održavanje veze podrazumeva prenos informacija izme?u dve strane, a toga nije bilo. Naprotiv, kada su saznali da je u kontaktu sa Dražom, Italijani su uhapsili Jev?evi?a, i to dva puta. Prvi put su ga pustili, pošto ih je ubedio da se sastao sa Dražom u pokušaju da ga ubedi da promeni stranu, dok se drugi put domogao slobode tek po kapitulaciji Italije.
Odmah potom Horstenau iznosi još neke detalje o Operaciji ''Švarc'':
''U predvi?enoj akciji specijalna uloga namenjena je puku ''Brandenburg''. Pre po?etka akcije trebalo je da se preobuku i da nose srpske uniforme kako bi mogli tokom borbi da zarobe Dražu Mihailovi?a. Puk ''Brandenburg'' bio je elitna vojna formacija. U njoj su služili oni koji znaju srpski jezik i koji mogu da se presvuku u srpske seljake... Kajtel i Jodl su bili ube?eni da ?e ova balkanska akcija imati pun uspeh. Ja sam se tiho, da me niko ne ?uje, smejao... Bilo mi je jasno da ?e Italijani pomo?i ?etnicima. Italijani ne?e tek tako pasivno da posmatraju prete?u opasnost koja se nadvila nad ?etnicima... Problemati?no je bilo i to šta ?e da uradi Mihailovi?. Da ga uhvate - to ?e teško da po?e za rukom i elitnoj jedinici ''Brandenburg'' (232-233).
Horstenauova predvi?anja su se obistinila: Nemci nisu uspeli da uhvate Dražu, dok su Italijani zaista, koliko su mogli, pomogli legalizovanim ?etnicima da se sklone ispred nema?kih jedinica. Ovo je bio jedan od razloga Horstenauove netrpeljivosti prema Italijanima, za koje je u izveštaju od 31. oktobra 1942. godine zapisao da su nedosledni: na svojoj okuopacionoj zoni ''oni u svakom pogledu pružaju podršku ?etnicima koji ubijaju Hrvate'', dok severno od demarkacione linije ''Italijani održavaju vezu sa Eugenom Kvaternikom, ?ija garda u?estvuje u istrebljenju Srba'' (164).
Na ovim stranicama Horstenau objašnjava kako su Nemci krili od Italijana podatke o Operaciji ''Švarc'' protiv ?etnika, na isti na?in kao što su od ustaša krili podatke o Operaciji ''Vajs'' protiv partizana. Tako proizilazi da su Italijani imali prema ?etnicima isti odnos kao ustaše prema partizanima. Naravno, opcija sa Italijanima nije obuhvatala Dražu, ve? samo deo ljudstva uba?en u neprijateljske redove, dok je opcija sa ustašama obuhvatala celi komunisti?ki pokret (Draža se nikada nije sastajao sa Italijanima, a J. B Tito se sastao sa Paveli?evim ministrom Rušinovi?em).
Horstenau malo piše o prilikama u Srbiji, jer je u Beogradu boravio svega deset dana, od 15. do 25. juna 1944. godine, kada je menjao glavnokomanduju?eg nema?kog oficira, generala Felbera. Pa i u tom kratkom periodu on je morao da ode do Zagreba na dva dana. Horstenau je zatekao Beograd u ruševinama koje su ostavili bombarderi Zapadnih saveznika, što ga je iznenadilo, jer je Zagreb, prestonica glavnog nema?kog saveznika na Balkanu, ostao pošte?en. ''Prosto je nemogu?e razumeti šta to neko ima baš protiv ovog grada'', zapisao je Horstenau u Beogradu (505). Njegovi utisci iz Srbije su slede?i:
''Kada sam napustio Srbiju, imao sam ose?aj da je nema?ka pozicija i ovde obi?na kula od karata. Najuticajniji ?ovek u Srbiji i dalje je Draža Mihailovi?. Nije mu naškodio ni poraz koji je doživeo od Tita na podru?ju NDH. Pripadnici Draže Mihailovi?a nalaze se i u kabinetu Milana Nedi?a... Jedine trupe na koje je ?ovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovi?a. Vezu sa njima za mene je održavao jedan nema?ki major, nosilac odlikovanja ''viteškog krsta'' (508).
Ove redove (neo)komunisti su ve? iskoristili kao još jedan dokaz o ''saradnji ?etnika sa Nemcima''.
Stvari, naravno, stoje druga?ije.
Kada je re? o porazu ?etnika u NDH, može biti govora samo o nesrpskim podru?jima, kao i o srpskim predelima u oblasti Kozare, Korduna, Banije i Severne Like. Tu su komunisti od po?etka rata imali prevlast. Me?utim, juna 1944. godine, ?etnici su i dalje držali znatno ve?i deo srpskih oblasti zapadno od Drine, sa centrima otpora na Romaniji, Majevici, Ozrenu, Trebavi, Vu?jaku, Motajici, Manja?i, Dinari, itd, a bili su znatno ja?i i u Isto?noj Hercegovini.
Klasi?an primer navo?enja na pogrešan zaklju?ak, u situaciji kada se ne ?uje druga strana, pruža re?enica: ''Pripadnici Draže Mihailovi?a nalaze se i u kabinetu Milana Nedi?a''. Ovako kako je to saopštio Horstenau, ispada da je Draža imao svoje ljude u Nedi?evoj vladi, gde su oni, po prirodi stvari, u okupiranom Beogradu sara?ivali sa Nemcima. Kao primer dokumenta druge strane naveš?emo izveštaj kapetana Predraga Rakovi?a, komandanta 2. ravnogorskog korpusa, poslat Draži 26. februara 1943. godine. Rakovi? je javljao da su mu ljudi ''iz kabineta Milana Nedi?a'', Dragi Jovanovi? i Boško Be?arovi?, nudili saradnju. ''Moje mišljenje iskoristiti dok su nam potrebni a posle im suditi'', pisao je Rakovi?. Za šta im suditi? Upravo za saradnju sa Nemcima...
Situacija se unekoliko menja krajem 1943, sa dolaskom Nojbahera u Beograd, kada Nemci na svaki na?in pokušavaju da uspostave vezu sa Dražom. Onda su pojedini nedi?evci, poput Jovanovi?a i Be?arovi?a, koji su do tada skrivali svoje kontakte sa ?etnicima, odjednom njima po?eli da se hvale. Upravo tako je nastala citirana Horstenauova formulacija. Pravo stanje stvari, me?utim, do kraja je ostalo nepromenjeno, tj. za ?etnike je važila Rakovi?eva formulacija: iskoristiti, pa suditi.
Potpuno suprotno stoje stvari i po pitnju Horstenauove procene ''srpskih dobrovoljaca'', odnosno ljoti?evaca. Njihova uloga u borbi protiv partizana bila je nebitna, jer je, kao za formacije pod nema?kom komandom, i za njih važila tada aktuelna nema?ka strategija: uvek se sklanjati sa pravca nadiranja komunista, kako bi se ?etnicima vezale ruke, tj. kako bi se spre?ila ve?a ?etni?ka akcija protiv Sila osovine.
Pri?a o oficiru za vezu sa ?etnicima nalik je onoj o Dražinim ljudima u Nedi?evom kabinetu. To se vidi ve? po tome što svom ''oficiri za vezu'' Horstenau nije znao ime i prezime, dok mu je Felber znao prezime (Vajel), ali ne i ime. Ni jedan ni drugi nisu li?no poznavali majora Vajela, koji je u ?etni?ke redove poslat kao oabveštajac, radi provere delotvornosti strategije o sklanjanju nema?kih snaga ispred komunista. Vajel je stigao samo do ?etni?kih obaveštajaca, civila, rukovo?enih sopstvenim zadacima, a pre svega zadatkom broj jedan: nabaviti municiju po svaku cenu. Tako, jedan od ovih obaveštajaca, pod šifrom ''Miloš'', koja nije otkrivena, 7. jula 1944. godine piše komandantu Rasinsko-topli?ke grupe korpusa potpukovniku Dtragutinu Keserovi?u: ''Došao sam u Kruševac. Za popunu municije nadležan je samo major Vajel''. Istog dana ''Miloš'' šalje još jedan radiogram Keserovi?u: ''Danas odlazim u Brus radi sastanka sa majorom... Sa prijateljem nalazi?u se stalno kod njega''. Agenti poput ''Miloša'' držali su Vajela dalje od ?etni?kih jedinica, kako bi mu otežali prikupljanje obaveštajnih podataka, i naravno kako bi se izbegla kompromitacija. Izvesne koli?ine municije uspeli su da izvuku.
Sve u svemu, Horstenauova knjiga je odli?an izvor informacija, pre svega za prilike u Nema?koj, naro?ito u Hitlerovom okruženju, a tako?e i za prou?avanje doga?aja u ''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj''.

http://www.vidovdan.org/article1382.html
Napad je najbolja odbrana!

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #1 poslato: Avgust 09, 2008, 09:13:19 pre podne »
radi se o generalu Edmund Glaise-Horstenau.
http://en.wikipedia.org/wiki/Edmund_Glaise-Horstenau
http://www.geocities.com/~orion47/WEHRMACHT/HEER/General/GLAISE_EDMUND.html

ubio se u vojnom logoru langwasser, pokraj nirnberga, u nemackoj, 20 jula 1946 godine

kao austro-ugarski oficir vodio je dnevnik u prvom svetskom ratu, koji se cuva u becu u vojnom arhivu, a objavljen je 1930 godine(The Collapse of the Austro-Hungarian Empire by Edmund von  Glaise-Horstenau and published by J.M. Dent and Sons Limited, London and Toronto 1930) 

nema nikakvog njegovog dnevnika u drugom svetskom ratu (barem jos nije otkriven, jedino, kod gore navedenog prevodioca)  :ROFL:

Broucek Peter , je napisao studiju u 3 knjige o njemu.treca knjiga je vezana za hrvatsku

Ein General im Zwielicht. Die Erinnerungen Edmund Glaises von Horstenau
Bd. 3: Deutscher Bevollmächtigter General in Kroatien und Zeuge des Untergangs des "Tausendjährigen Reiches"

i ta knjiga je pisana u obliku dnevnika
« Poslednja izmena: Avgust 09, 2008, 09:40:41 pre podne dwollner »

Van mreže ALTER MANN

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 441
    • MSN glasnik - creator.kg@hotmail.com
    • Yahoo brzi glasnik - creatorsrb@yahoo.com
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #2 poslato: Avgust 09, 2008, 02:07:41 posle podne »
Memoari generala Gleza fon Horstenaua „Od Hitlera do Paveli?a“

Zapisi svedoka ustaških zlo?ina
Svi ozbiljni istori?ari Srbije citirali su ovu knjigu kada su govorili o istoriji Drugog svetskog rata. Sada imamo celokupne njegove memoare u srpskom prevodu Nikole Živkovi?a

U Biblioteci grada Beograda sino? je predstavljena knjiga memoara nema?kog generala Gleza fon Horstenaua pod nazivom „Od Hitlera do Paveli?a“, koje je nedavno objavio „Nolit“.General fon Horstenau je na ovim prostorima, kao Hitlerov izaslanik, boravio od aprila 1941. do septembra 1944. godine.

- Memoari ovog nema?kog generala smatraju se jednim od najvažnijih izvora iz perioda Drugog svetskog rata, kada je re? o teritoriji bivše Jugoslavije. Što se ti?e Drugog svetskog rata, prili?an broj knjiga je preveden sa engleskog i francuskog jezika, a sa nema?kog veoma malo. Istori?ari i šira publika mogu da dobiju mnogo novih podataka. Najinteresantniji su svakako detalji o pregovorima izme?u partizana i Nemaca. Titovi predstavnici, na ?elu sa Velebitom, Ko?om Popovi?em i Milovanom ?ilasom, uz pomo? upravo ovog generala vodili su pregovore sa Hitlerovim oficirima - naglasio je Nikola Živkovi?.
Na pitanje šta ga je podstaklo da se pozabavi prevodom ovih memoara, autor je odgovorio da ga je nadasve podstaklo kao prvo to što je sam studirao istoriju i sretao se sa citatima iz ove knjige.

- Tada sam mogao samo da ?itam podatke na engleskom. Kada sam pre 30 godina otišao u Nema?ku, i nau?io njihov jezik, rešio sam da prevedem ovu knjigu, ?ime sam na neki na?in odužio dug svom narodu, budu?i da sam Srbin iz Hrvatske - dodao je Živkovi?.
Prema re?ima Zorana Živkovi?a, glavnog i odgovornog urednika „Nolita“, ovo je zapravo je tre?a knjiga prevoda Nikole Živkovi?a, koji se bavio i Prvim svetskim ratom.

ISTORIJSKE GREŠKE

Šteta je što ova knjiga nije ranije objavljena, jer bi i ona kao i neke druge, pomogla da ne ponavljamo sopstvenu istoriju, i to na tragi?no farsi?an na?in. Zato posle Horstenaua naša istorija u Drugom svetskom ratu izgleda zaista posve druga?ije.

SVEDOK USTAŠKIH ZLO?INA

Naro?ito je mu?no ?itati deo u kome je nema?ki general bio svedok-o?evidac zlo?ina hrvatske vojske nad srpskim civilima, pre svega žene i dece.

- On je preveo na srpski knjigu „Srbi u ratnom dnevniku Vermahta“, a zatim i memoare Hermana Nojbahera, Hitlerovog opunomo?enika za Balkan pod naslovom „Specijalni zadatak za Balkan“. Knjiga „Izme?u Hitlera i Paveli?a“ predstavlja prevod memoara Glez fon Horstenaua koji su na nema?kom izašli pod naslovom „General u sutonu“. Iako je u nas, na našem jeziku objavljeno zaista obilje knjiga o Drugom svetskom ratu, ovo delo predstavlja prvorazredan izvor o ovom periodu. Horstenau je bio Hitlerov vojni opunomo?enik kod Paveli?a u NDH, koji ne samo da je bio zadužen za veze izme?u dve države ve? je imao zadatak da pomaže osnivanje vojske NNH. U svojoj obimnoj knjizi - svom dnevniku, on je beležio kako je nastajala i država i vojska NDH, ali je tako?e zabeležio i sve kontakte koje su Nemci imali sa partizanskim pokretom septembra i oktobra 1942, a posebno marta 1943. godine, poznate „martovske pregovore“ - rekao je Zoran Živkovi? i dodao da ova knjiga daje obilje podataka o odnosima unutar fašisti?ke koalicije, dnevnik sa obiljem li?nih pe?ata i impresija.
O okolnostima, vremenu i dokumentima, bavio se i profesor Slavenko Terzi?, nau?ni savetnik u Istorijskog instituta SANU, dok je Zoran Konstantinovi?, nedavno preminuli akademik, napisao predgovor kao poslednji tekst.

?etvrtak 20. mart 2008
Gles javnosti
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-20-03-2008/zapisi-svedoka-ustaskih-zlocina
Napad je najbolja odbrana!

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #3 poslato: Avgust 09, 2008, 02:18:16 posle podne »
moze biti citirana koliko god hoces.ono sto se broji , to su dokumenti. to , da nije specijalno ljubio ustase i pavelica, nije. ovo ostalo su propagandni efekti "prevodioca"

Van mreže ALTER MANN

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 441
    • MSN glasnik - creator.kg@hotmail.com
    • Yahoo brzi glasnik - creatorsrb@yahoo.com
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #4 poslato: Avgust 09, 2008, 02:27:44 posle podne »
Znaci lazu ovi iz nolita izmislili su nekakve memoare samo da maznu pare?
« Poslednja izmena: Avgust 09, 2008, 02:40:00 posle podne ALTER MANN »
Napad je najbolja odbrana!

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #5 poslato: Avgust 09, 2008, 02:41:20 posle podne »
da, ukratko receno. oni nisu obavezni da garantuju za tocnost prevoda, i mogu da ubace sta hoce , ili da izbace, prema potrebi

Van mreže ALTER MANN

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 441
    • MSN glasnik - creator.kg@hotmail.com
    • Yahoo brzi glasnik - creatorsrb@yahoo.com
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #6 poslato: Avgust 09, 2008, 02:46:27 posle podne »
Pa kojeg prevoda ako memoara nije bilo.
Napad je najbolja odbrana!

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #7 poslato: Avgust 09, 2008, 02:58:51 posle podne »
uzeli su knjigu, ciji naslov sam ti stavio , u originalu , na nemackom, koja je pisana u obliku dnevnika. citaj , pre nego pocmes da odgovaras

Citat
Broucek Peter , je napisao studiju u 3 knjige o njemu.treca knjiga je vezana za hrvatsku

Ein General im Zwielicht. Die Erinnerungen Edmund Glaises von Horstenau
Bd. 3: Deutscher Bevollmächtigter General in Kroatien und Zeuge des Untergangs des "Tausendjährigen Reiches"

i ta knjiga je pisana u obliku dnevnika

Van mreže ALTER MANN

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 441
    • MSN glasnik - creator.kg@hotmail.com
    • Yahoo brzi glasnik - creatorsrb@yahoo.com
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #8 poslato: Avgust 09, 2008, 03:20:24 posle podne »
- On je preveo na srpski knjigu „Srbi u ratnom dnevniku Vermahta“, a zatim i memoare Hermana Nojbahera, Hitlerovog opunomo?enika za Balkan pod naslovom „Specijalni zadatak za Balkan“. Knjiga „Izme?u Hitlera i Paveli?a“ predstavlja prevod memoara Glez fon Horstenaua koji su na nema?kom izašli pod naslovom „General u sutonu“. Iako je u nas, na našem jeziku objavljeno zaista obilje knjiga o Drugom svetskom ratu, ovo delo predstavlja prvorazredan izvor o ovom periodu. Horstenau je bio Hitlerov vojni opunomo?enik kod Paveli?a u NDH, koji ne samo da je bio zadužen za veze izme?u dve države ve? je imao zadatak da pomaže osnivanje vojske NNH. U svojoj obimnoj knjizi - svom dnevniku, on je beležio kako je nastajala i država i vojska NDH, ali je tako?e zabeležio i sve kontakte koje su Nemci imali sa partizanskim pokretom septembra i oktobra 1942, a posebno marta 1943. godine, poznate „martovske pregovore“ - rekao je Zoran Živkovi? i dodao da ova knjiga daje obilje podataka o odnosima unutar fašisti?ke koalicije, dnevnik sa obiljem li?nih pe?ata i impresija.
Za mene je ovo dovoljno vise me zanima sadrzina meterijala neko autor pa o ovome vise necu obracati paznju.
Napad je najbolja odbrana!

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #9 poslato: Avgust 09, 2008, 03:30:34 posle podne »
„Srbi u ratnom dnevniku Vermahta“,
 nisu knjiga. to je zbirka razlicitih clanaka , koju je poceo Srdja Trifkovic,  a nastavljena je uz pomoc univerziteta  u melburnu, u australiji. zivkovic kaze da je "obradio i preveo" ratni dnevnik vermahta. obrati paznju, na rec, obradio

GREINER,HELMUTH & PERCY ERNST SCHRAMM. Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht (Wehrmachtführungsstab).
Frankfurt am Main, Bernard & Graefe Verlag für Wehrwesen, 1961-1965. 4 vols in 7 (complete). 232,1285; XII,1465; XI,1661; XXXVI,1940 pp. 8 fold.maps. H.calf. Flyleaf volume 1 little damaged by tape. * Band I: 1.August 1940 - 31.Dezember 1941. II-1 & II,2: 1.Januar 1942 - 31.Dezember 1942. III-1 & III-2: 1,Januar 1943 - 31.Dezember 1943. IV-1 & IV-2: 1.Januar 1944 - 22.Mai 1945

ovo je originalni naslov u 8 tomova. naravno, ima tamo dosta o srbima

Van mreže chatnick

  • Stariji vodnik
  • *
  • Poruke: 137
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #10 poslato: Decembar 22, 2009, 01:15:59 pre podne »
Ovde je izreceno nekoliko neistina od forumasa dwollner.

O dnevniku Hitlerovog generala, izlazio je i feljton u Glas Javnosti.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-20-03-2008/zapisi-svedoka-ustaskih-zlocina

Ovaj covek se optuzuje, bez i jednog argumenta da izmislja prevod.

http://www.nikolazivkovic.com/cms/index.php?lang=serbian

Bolje bi bilo da se forumas koji sebi daje pravo za to zapita zasto ''staroj gardi'' istoricara i prevodioca nije palo na pamet da prevedu ovo sto je preveo Zivkovic.
« Poslednja izmena: Decembar 22, 2009, 02:29:35 pre podne chatnick »

Van mreže chatnick

  • Stariji vodnik
  • *
  • Poruke: 137
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #11 poslato: Decembar 24, 2009, 07:04:40 posle podne »
„Srbi u ratnom dnevniku Vermahta“,
 nisu knjiga. to je zbirka razlicitih clanaka , koju je poceo Srdja Trifkovic,  a nastavljena je uz pomoc univerziteta  u melburnu, u australiji. zivkovic kaze da je "obradio i preveo" ratni dnevnik vermahta. obrati paznju, na rec, obradio

GREINER,HELMUTH & PERCY ERNST SCHRAMM. Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht (Wehrmachtführungsstab).
Frankfurt am Main, Bernard & Graefe Verlag für Wehrwesen, 1961-1965. 4 vols in 7 (complete). 232,1285; XII,1465; XI,1661; XXXVI,1940 pp. 8 fold.maps. H.calf. Flyleaf volume 1 little damaged by tape. * Band I: 1.August 1940 - 31.Dezember 1941. II-1 & II,2: 1.Januar 1942 - 31.Dezember 1942. III-1 & III-2: 1,Januar 1943 - 31.Dezember 1943. IV-1 & IV-2: 1.Januar 1944 - 22.Mai 1945

ovo je originalni naslov u 8 tomova. naravno, ima tamo dosta o srbima

jel ti znas nesto sam da napises, covek bi pomislio da si nacitan, a u stvari kopiras postove kiselog sa Krstarice, kao apsolutnu istinu...samo zato sto ti odgovora u svojoj propagandi na ovom forumu...

Bolje svoje slobodno vreme iskoristi na citanje knjiga...

vec sam ukazao na to ko je kiseli...

Van mreže dwollner

  • Zastavnik I klase
  • *
  • Poruke: 375
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #12 poslato: Decembar 24, 2009, 10:13:19 posle podne »

Citat
Zahvaljujući vrednom prevodiocu Nikoli Živkoviću, objavljena je i treća za redom nemačka knjiga na temu Drugi svetski rat

to je onaj sto je "preveo" "srbi u ratnom dnevniku vermahta", gde je napisao da su se nemci bojali hitlera, pa su malo lagali u ratnom dnevniku, i gde je on ,kao prevodilac, uzeo sebi slobodu, da ispusta delove teksta (koji mu ne pasu), da dodaje objasnjenja koja nisu napisana, i sve u svemu se ponasa , kao da pise roman. imali smo jednu takvu knjigu vec ranije, "mihilovic u nemackim dokumentima" isto tako pisana.
Edmund Glaise von Horstenau se ubio 1946 godine. beleska o velebitu je u trecem tomu nemackog originala 'general im zwielicht" u prevodu "jedan general u sumraku" i doslovno pise sledece, na strani 220 o velebitu;
"der kurzlich aus dem stabe tito, des partisanenfuhrers,bei uns als unterlandler wegen gefangenenausttausch und auch wegen der slawonischen partisanen erschienen war" u prevodu ; ..."koji je skoro dosao iz titovog staba kao prgovarac radi ramene zarobljnika i slavonskih partizana"

znaci ne spominje ni jedne reci o drugoj svrsi velebitovog dolaska osim radi razmene zarobljenika, ukljucujuci one koje su zarobili slavonski partizani

a to je ono sto gospodin "vredni prevodilac", po imenu zivkovic kaze:

Citat:
Horstenau otkriva još jednu komunističku tajnu: da mu je glavni izaslanik J. B. Tita za vezu sa Nemcima, Vladimir Velebit, ''rekao svoje pravo ime''. O Velebitu piše: ''U Zagrebu smo ga lepo smestili, u komandi grada, a uživao je punu slobodu kretanja, pa je mogao da poseti svoje roditelje''. Horstenau je bio prijatelj sa Velebitovim ocem, bivšim austrougarskim oficirom. On je cenio familiju Velebit, jer su unazad još dve generacije dale oficire austrijskoj vojsci. U vezi onoga što komunisti nazivaju ''martovskim pregovorima'', Horstenau piše da je i Kaše ''pristao na saradnju'', ali sve nije ispalo dovoljno dobro zato što se ''sa svih strana, neprestano, neznalice upliću u posao'' (234).
da li ja treba da razumem da gospodin zivkovic ne razume nemacki, ili da gospodin zivkovic pise sta hoce , i zapravo namerno falsifikuje tekstove, zbog politickih razloga?

preuzeto sa foruma krstarica

Van mreže chatnick

  • Stariji vodnik
  • *
  • Poruke: 137
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #13 poslato: Decembar 24, 2009, 10:26:17 posle podne »
prijatelju ti ne znas nista o tome...kopiras tudje postove koje ne mozes nicim da argumentujes...

niti znas ko je Zivkovic, niti si citao ratni dnevnik Vermahta...daleko bilo knjigu Mihailovic prema nemackim dokumentima...

Izvoli iznesi dokaze za sve sto si napisao....daj nam poredjenje ratnog dnevnika Vermahta i Zivkovicevog prevoda...Daj nam konkretno na sta mislis kada spominjes knjigu Mihailovic prema nemackim dokumentima...citiraj...daj nam neke dokaze za tvoje tvrdnje...

autor knjige Mihailovic prema nemackim dokumentima je Ivan Avakumovic, a knjiga je izasla u Londonu davne 56. Tako da nemas pojma o cemu govoris...

Izvoli iznesi dokaze za sve sto si naveo....vrlo prosto...cim nesto tvrdis znaci da mozes u cugu da argumentujes...

ili cemo pomisliti da si i ovaj post iskopirao sa Krstarice, od forumasa kiseli, dokazanog propagandiste i falsifikatora, a da zapravo nemas pojma o cemu govoris...

http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=295456&page=6

Ovo je covek koga klevetis bey i jednog dokaza...http://www.nikolazivkovic.com/

Zalutao si ovde druze...




Van mreže chatnick

  • Stariji vodnik
  • *
  • Poruke: 137
    • Pogledaj profil
    • Imejl
Odg: Dnevnik Hitlerovog generala
« Odgovor #14 poslato: Decembar 24, 2009, 10:29:33 posle podne »
Treba li da ponovim ko je forumas kiseli cije postove ovde kopiras, a zapravo nemas pojma o cemu govoris...

dokazani propagandista, lazov i manipulator...koji se okusao i u falsifikovanju dokumenata...

http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=313712&page=33