Ove pogranicne fortifikacije, nastale od 1935. do 1938, se cesto zovu i "Beneshov zid". Konstruisane su kao protivmera na rastucu nemacku pretnju. Cilj je bio da se zaustavi iznenadni nemacki ili madjarski napad, tako sto bi se fortifikacije postavile na kljucna mesta. To bi dalo vremena da se izvrsi kompletna mobilizacija i spreci "presecanje" drzave na dva dela.
Mazino linija je imala veliki uticaj na ove fortifikacije. Tako imamo
lake i
teske objekte.
Teski objekti su bila pesadinska utvrdjenja (kazamati) ili artiljerske tvrdjave (povezani pesadinski i artiljerska utvrdenja, minobacaci, kupole teskog kalibra,...). Prednji zid je bio od pojacanog betona, preko toga sljunak i stenje, i na kraju sve to prekriveno debelim slojem zemlje. Tako bi i najveci kalibar izgubio puno energije dok bi stigao do betona. Kasnije su Nemci eksperimentisali sa nekim od ovih teskih utvrdjenja, proveravajuci probojnu moc svojih topova.
Teska fortifikacija T-S 73 Polom - kazamat
Laki objekti su bili prevaskodno mitraljeska gnezda, ukopana u zemlju, sa dodatim periskopom za izvidjanje. Jedan do dva mitraljeza bi se nalazila u unutra, sa 4-7 coveka.
Pogled od pozadi - kazamat K-S 16
Ove vrste utvrdjenja su ukomponovane sa bodljikavom zicom, protiv-tenkovskim rovovima kao i ceskim jezevima. Ako bi neprijatelj kojim slucajem zaobisao teska utvrdjenja ili se spustio na krov, docekala bi ga 2 reda dobro ukopanih mitraljeskih gnezda, koja bi ga rostiljala dok se ne bi vratio.
"Cheski jez"
Nemci su po aneksiranju Sudenlanda 1938. detaljno analizirali fortifikacije. Ova analiza ima je ociglendno puno pomogla pri borbi sa Mazino linijom ili tvrdjavom Eben-Emael. Da napomenem da su cehski kazamati bili dosta bolji od francuski, posebno gledajuci uslove zivota. Imali su tuseve i toalete "integrisane", o cemu su Francuzi mogli samo da sanjaju.
