Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, Be?, 25. marta 1941.
Vlade Italije, Japana i Nema?ke s jedne strane i vlada Jugoslavije s druge strane utvr?uju preko svojih dole potpisanih punomo?nika slede?e:
?lanl
Jugoslavija pristupa Trojnom paktu, potpisanom 27. septembra 1940. u Berlinu izme?u Italije, Japana i Nema?ke. .
?lan 2.
Kada zajedni?ke tehni?ke komisije, predvi?ene u ?lanu 4. Trojnog pakta, budu raspravljale pitanja koja doti?u interese Jugoslavije, bi?e isto tako i predstavnici Jugoslavije pozvati da u?estvuju u savetovanjima komisije.
?lan 3.
Tekst Trojnog pakta priložen je ovom protokolu.
Ovaj Protokol sastavljen je na jugoslovenskom, italijanskom, japanskom i nema?kom
jeziku, pri ?emu se svaki tekst smatra kao original. Protokol stupa na snagu na dan
potpisivanja.
Potvr?uju?i gornje, potpisnici nadležno opunomo?eni od svojih vlada, potpisali su
ovaj Protokol i overili ga svojim pe?atima.
Sastavljeno u ?etiri originalna primerka u gradu Be?u 25. marta 1941. godine, u XIX godini fašisti?ke ere i datuma koji odgovara 25. danu tre?eg meseca XVI ere Ciove.
Ciano Joachim von Ribbenirop Hiroshi Oshima ad referendum
Dragiša Cvetkovi? Al. ?ncar-Markovi?
TROJNI PAKT IZME?U NEMA?KE, ITALIJE I JAPANA
Vlade Nema?ke, Italije i Japana smatraju kao pretpostavku za trajni mir da svaka nacija sveta dobije prostor koji joj pripada. One su stoga zaklju?ile da u svojim nastojanjima u veliko-isto?no-azijskom prostoru i u evropskim oblastima stoje rame uz rame i me?usobno sara?uju, pri ?emu je njihov najglavniji cilj da stvore i održe novi poredak stvari, koji je podoban da potpomogne napredak i dobrobit doti?nih naroda. Dalje, želja triju vlada je da prošire ovu saradnju na one nacije u drugim delovima sveta koje su naklonjene da svojim nastojanjima dadu sli?an pravac kao i one same, kako bi se njihove težnje, upravljene ka svetskom miru kao krajnjem cilju, mogle zaista da ostvare. U torn cilju su vlade Nema?ke, Italije i Japana ugovorile slede?e:
?lan 1.
Japan priznaje i poštuje vo?stvo Nema?ke i Italije u stvaranju jednog novog poretka u Evropi.
?lan 2.
Nema?ka i Italija priznaju i poštuju vo?stvo Japana u stvaranju jednog novog poretka u veliko-isto?no-azijskom prostoru.
?lan 3.
Nema?ka, Italija i Japan saglasili su se da sara?uju u svojim nastojanjima na napred navedenim osnovicama. One dalje preuzimaju obavezu da se uzajamno potpomažu svim politi?kim, privrednim i vojnim sredstvima u slu?aju da jedna od tri strane ugovornice bude napadnuta od strane neke sile koja u ovom trenutku nije umešana u evropski rat ili kinesko-japanski sukob.
?lan 4.
Da bi se ovaj Pakt sproveo u delo, sasta?e se bez odlaganja zajedni?ke tehni?ke komisije, ?ije ?e ?lanove naimenovati vlade Nema?ke, Italije i Japana.
?lan 5.
Nema?ka, Italija i Japan izjavljuju da prednje odredbe ni na koji na?in ne diraju u politi?ki status koji postoji u ovom trenutku izme?u svake od strane ugovornica i Sovjetske Rusije.
?lan 6.
Ovaj Pakt stupi?e na snagu odmah po potpisivanju i osta?e u važnosti deset godina,
ra?unaju?i od dana njegovog stupanja na snagu.
Pre isteka ovog roka ?e visoke strane ugovornice pristupiti pregovorima za njegovo
produženje u slu?aju da jedna od njih to zatraži.
U vezi s prednjim, potpisnici, koje su njihove vlade pravovaljano ovlastile, potpisali
su ovaj Pakt i na njega stavili svoje pe?ate. Sastavljeno u tri originala u Berlinu 27.
septembra 1940. - u XVIII godini fašisti?ke ere - što odgovara 27. danu 9. meseca
15, godine ere Syowe.
Joachim, von Ribbentrop
Ciano
Ku.su
[Razmena nota] Be?, 25. marta 1941. Gospodine Ministre Predsedni?e,
U ime i po nalogu Nema?ke Vlade imam cast saopštiti Vašoj Ekselenciji slede?e:
Povodom pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila koje je danas u?injeno, Nema?ka
Vlada potvr?uje svoju odluku da ?e uvek poštovati suverenitet i teritorijalni integritet
Jugoslavije.
Izvolite primiti, Gospodine Ministre Predsedni?e, uverenje o mome najodli?nijem
poštovanju.
Joachim von Ribbentrop
Be?, 25. marta 1941.
Gospodine Ministre Predsedni?e,
S pozivom na razgovore koji su bili vo?eni povodom današnjeg pristupanja
Jugoslavije Paktu triju sila, imam cast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha sa
ovim potvrdim sporazum izme?u Vlade Sila Osovine i Kraljevske Jugoslovenske
Vlade o tome, da Vlade Sila Osovine za vreme rata ne?e upu?ivati Jugoslaviji zahtev
da dozvoli prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske državne teritorije.
Izvolite primiti, Gospodine Ministre Predsedni?e, uverenje o mome najodli?nijem
poštovanju.
Joachim von Ribbentrop
U Be?, 25. marta 1941. Gospodine Ministre Predsedni?e,
U vezi razgovora koji su vo?eni prilikom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu
triju sila, cast mi je potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha, sporazum izme?u
Vlada Sila Osovine i Kraljevine Jugoslavije o slede?em:
Nema?ka i Italija uveravaju Jugoslovensku Vladu s obzirom na vojnu situaciju, da
ne?e sa svoje strane podneti nikakav zahtev za vojnu pomo?. Ako bi Jugoslovenska
Vlada u bilo kom trenutku smatrala da je u njenom vlastitom interesu da u?estvuje u
vojnim operacijama Sila Trojnog pakta, ostavlja se Jugoslovenskoj Vladi da zakljud
odgovaraju?e vojne sporazume sa Silama Trojnog pakta.
Moled Vas da prednja saopštenja smatrate kao stroge tajne i da ih objavite samo po
sporazumu sa Vladama Sila Osovine, koristirn se i ovom prilikom, Gospodine
Ministre Predsedni?e, da Vam izrazim svoje najodli?nije poštovanje.
Joachim von Ribbentrop
U Be?, 25. marta 1941. Guspodine Ministre Predsedni?e, U vezi razgovora koji su vo?eni prilikom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu Triju sila, cast mi je potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha sporazum izme?u Vlada Sila Osovine i Kraljevine Jugoslavije o slede?em:
Pri novom ure?enju granica na Balkanu vodi?e se ra?una o interesu Jugoslavije za jednu teritorijalnu vezu s Egejskim morem putem proširenja njenog suvereniteta na grad i luku Solun.
Moled Vas da prednje saopštenje smatrate kao strogo tajno i da ga objavite samo po sporazumu sa Vladama Sila Osovine, koristirn se i ovom prilikom, Gospodine Ministre Predsedni?e, da Vam izrazim svoje najodli?nije poštovanje.
Joachim von Ribbentrop
Zapisnik o razgovoru vo?e Nema?kog Rajha Adolfa Hitlera i predsednika kraljevske jugoslovenske vlade Dragiše Cvetkovi?a povodom pristupanja Jugoslavije Trojnom pakfu, Bee, 25. marta 1941.
Be?, 25. marta 1941. godine
Zapisnik o razgovoru izmedu Firera i predsednika jugoslovenske vlade Cvetkovi?a u prasustvu ministra spoljnih poslova Rajha i jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Cincar-Markovi?a u Be?u u hotelu »Imperijal« na dan 25. marta 1941. godine
Firer najpre izražava zadovoljstvo zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Nezavisno od svih okolnosti, osetljivosti, sentimentalnosti i neprijateljstva, u krajnjoj liniji pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu bi?e od velike koristi za jugoslovenski narod. On shvata ose?anja koja su možda stajala na putu ovoj odluci utoliko pre što ni on sam nije potpuno bez takvih ose?anja. Ali, interes države mora da prevagne nad svim Ijudskim i li?nim ose?anjima. On zbog toga pozdravlja što je u ovom ?asu Jugoslavija pristupanjem Trojnom paktu stala na stranu onih koji ?e doneti novi poredak, to jest poredak koji obuhvata novo teritorijalno ustrojstvo. On je apsolutno ube?en da ?e kontinentalna Evropa na kraju pobediti sve protivnike. Doduše, on shvata stav onih Jugoslovena koji su govorili da ?e njihova zemlja još uvek imati vremena da registruje svoje zahteve. Ali ko god se priklju?i dok je nova koalicija još u procesu stvaranja, ste?i ?e time ve?e pravo na kasnije ispunjenje svojih želja. On [Firer] li?no uvek je vodio politiku prijateljstva prema Jugoslaviji. Njegov sadašnji stav prema tome nije uslovljen uspesima ni se?anjem na prošlost. On je samo odraz razli?itog razmišljanja.
On je naro?ito sre?an što se Jugoslavija sada priklju?ila savezu nove Evrope, pošto ovo pristupanje omogu?uje Nema?koj da svoj glas i svoj uticaj stavi na vagu u korist razvoja Jugoslavije u budu?nosti. Upravo stoga što Nema?ka nema nikakve politi?ke ili teritorijalne interese u jugoisto?noj Evropi, dok je s druge strane ona saveznik Italije, on najsrda?nije pozdravlja što je Nema?ka sada, zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, dobila moralno pravo da kaže svoju re? u budu?em organizovanju jugoisto?nog evropskog podru?ja, ne zbog sebi?nih politi?kih ili teritorijalnih interesa nego na bazi ovog novog ugovora o savezu.
Firer je u daljem toku razgovora istakao da je uvek bio iskren i ?astan prijatelj Jugoslavije. On uverava Cvetkovi?a da ?e Jugoslavija, ako ikad dospe u opasnu situaciju, ili ako ikad bude poverovala da ima razloga da se žali, uvek na?i u Fireru ?asnog, lojalnog posrednika, zastupnika i prijatelja. Firer moli Cvetkovi?a da ovo uveravanje prenese knezu-namesniku Pavlu i dodaje da razume vrlo dobro stav mnogih Jugoslovena a tako?e i kneza-namesnika Pavla prema izvesnim pitanjima, utoliko pre što i on sam nije bez ovakvih ose?anja. Državni razlozi i interesi naroda imaju, svakako, prevagu, upravo kao što on [Firer], posle hladnog razmišljanja, ?esto mora da preduzima korake vojne prirode koji mu nisu prijatni sa ljudskog gledišta; on tako?e može da predstavi sebi su neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teške. Me?utim, u celokupnom razvoju sigurno ?e se pokazati da je bilo ispravno što je pre-vagnuo razum.
Posebno, dobijanje izlaza na Egejsko more verovatno ?e se smatrati najuspešnijim ?inom jugoslovenske spoljne politike i u?i ?e u istoriju kao neka vrsta skidanja krivice [Freispruch] za one koji danas moraju da donose teške odluke koje neki Jugosloveni ne shvataju ili smatraju mu?nim.
Posle toga Firer je prešao na privrednu politiku. Problemi u životu nacija koje u vezi sa ovim treba rešavati nisu postali manji. ?inioci sa kojima se mora ra?unati na ekonomskom polju isti su kao i ranije: glad, potreba za sirovinama, hranom, i industrijski proizvodi. U pogledu razvoja racionalne evropske privrede tako?e je u?injen veliki korak napred današnjim pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, iako možda omladina svuda ne razume realisti?ke odluke državnika.
Trojnim paktom tako?e je postignut cilj na kome je on [Firer] uvek radio: ja?anje
prijateljskih veza izme?u Jugoslavije i Nema?ke. Još jednom Firer izri?ito uverava
predsednika jugoslavenske vlade da Nema?ka nema nikakve politi?ke ili teritorijalne
interese na Balkanu i da ?e onog dana kad se rat završi, ili kad spoljna opasnost za
Balkan prestane, poslednji nema?ki vojnik biti povu?en sa ovog podru?ja. Iz ovoga
proisti?e mogu?nost za prisno pnijateljstvo. ?ak i s obzirom na svog saveznika,
Nema?ka može negovati ovo prijateljstvo sa Jugoslavijom ne krše?i obaveze
saveza.
Cvetkovi? zahvaljuje Fireru na njegovim re?ima. Jugoslovenski narod zna da je Firer
uvek bio prijateljski raspoložen prema njemu. On [Cvetkovi?] zaklju?uje iz njegovih
re?i da on ta?no ocenjuje Jugoslovene kao poštenu i hrabru naciju koja ?e biti
spremna da sara?uje sa Nema?kom u svakom pogledu, naro?ito na ekonomskom
polju. U vezi sa ovim on naro?ito izražava želju da - sudeluje u ekonomskom
iskustvu Nema?ke da bi se mogli posti?i ciljevi koji su danas postavljeni. Jugoslavija
je spremna da sara?uje sa novom Evropom. To mora postati Evropa koja ?e svim
nacijama doneti ve?u pravdu nego što je to ?inila stara. Ako bude naišla na teško?e,
Jugoslavija ?e uvek apelovati na prijateljska ose?anja Nema?ke o kojima je Firer
upravo govorio.
Zatim i Cvetkovi? prelazi na privredna pitanja i isti?e potrebu da se trgovina izme?u
dve zemlje stavi na ?vrstu osnovicu, izražavaju?i ponovo nadu da ?e se Jugoslavija
koristiti velikim tehni?kim iskustvom nema?kog naroda. Nije re? samo o pove?anju
jugoslovenske proizvodnje nego i o usmeravanju svih snaga nacije da se postigne
ekonomski cilj.
Sem toga, Jugoslavija zna vrlo dobro da Nema?ka, naro?ito Firerova Nema?ka, nije
nikad vodila politiku revizionizma prema Jugoslaviji. U vezi sa ovim on je ukazao na
nema?ku manjinu.
U daljem toku razgovora on govori o teško?ama koje su se morale savladati u samoj
zemlji pre pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Ove teško?e su otklonjene. Jasne i
nedvosmislene izjave koje su danas date omogu?uju da se otklone ?ak i poslednje
teško?e ove vrste.
Kao i posle njegove posete Berhtesgadenu, on ?e i danas napustiti Nema?ku sa
najsnažnijim utiscima i stoga ?e sa novom hrabroš?u i novom odlu?noš?u raditi na
ostvarenju ciljeva na koje je ukazao Firer.
Knez namesnik Pavle je mnogo doprineo da do?e do pristupanja i njegovim
savetima stvorena je mogu?nost za današnji veliki ?in.
Na kraju Cvetkovi?još jednom zahvaljuje Fireru u ime celog jugoslovenskog naroda
na iskrenim i nedvosmislenim re?ima koje je izrekao o njegovoj zemlji. Jugoslavija ?e
nastojati da za ovaj stav uzvrati ose?anjima lojalnosti i odanosti prema Nema?koj.
Najzad, Firer je zamolio Cvetkovi?a da prenese knezu-namesniku Pavlu njegova
li?na ?estitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo razumevanje za njegova intimna
ose?anja i koliko je on sre?an što su na kraju državni razlozi prevagnuli nad svim
ovim ?iniocima.
Šmit
