18.VI 1940.
Staresine koje su vec godinama na celu francuskih armija obrazovale su vladu.
Ta vlada je, izgovarajuci se porazom nasih armija, stupila u vezu sa neprijateljem radi obustave borbe.
Nesumnjivo je da smo bili i da jesmo preplavljeni neprijateljskim mehanizovanim snagama, na kopnu i u vazduhu.
Nemci su nas naterali da ustuknemo svojim tenkovima, avionima i taktikom daleko vise nego svojim brojem. Tenkovi, avioni i taktika Nemaca toliko su iznenadili nase staresine da su ih doveli tamo gde se danas nalaze.
Ali, da li je poslednja rec izrecena? Treba li da nestane svake nade? Je li poraz definitivan? NE!
Verujte meni koji znam sta govorim kad vam kazem da za Francusku nista nije izgubljeno. Ista sredstva koja su nas pobedila mogu nam jednog dana doneti pobedu.
Jer, Francuska nije sama! Ona nije sama! Iza nje stoji veliko Carstvo. Ona se moze udruziti sa Britanskom Imperijom koja gospodari morem i nastavlja da se bori. Ona se moze, kao i Engleska, koristiti bez ogranicenja ogromnom industrijom Sjedinjenih Drzava.
Ovaj rat nije ogranicen samo na nesrecnu teritoriju nase zemlje. Ovaj rat nije resen bitkom za Francusku. Ovaj rat je svetski rat. I pored svih gresaka, svih zadocnjenja i svih patnji, u svetu postoje sredstva koja ce jednog dana smrviti nase neprijatelje. Porazeni danas mehanizovanom snagom, moci cemo pobediti u buducnosti nadmocnijom mehanizovanom snagom. Sudbina sveta je u tome.
Ja, general De Gol, sada u Londonu, pozivam francuske oficire i vojnike koji se nalaze na britanskoj teritoriji, ili ce se tu nalaziti, sa njihovim oruzjem ili bez njihovog oruzja, pozivam inzinjere i radnike specijaliste industrije naoruzanja, koji se nalaze na britanskoj teritoriji, ili ce se tu nalaziti, da stupe samnom u vezu.
Ma sta se desilo, plamen francuskog otpora ne sme se ugasiti i nece se ugasiti.
Sutra, kao i danas, govoricu preko Radio-Londona.
