Ajd ovako:
- prvi i osnovni je Adolf koji se petljao u sve i svasta pa je, ozmedju ostalog, insistirao da strategijska rezerva na Zapadu (u kojoj su bile i dve SS Oklopne divizije) bude pod komandom Generalstaba,
(Rundsted je napisao da su njegova ovlascenja takva da bi mogao da ih obavlja svaki malo pametniji vodnik).
- opste ubedjenje da ce do iskrcavanja doci na Pa de Kaleu (blizina luka, lansirnih rampi za V-1 i sl). Romel se zalio kako je njegova situacija besmislena: 15. nemacka armija dangubi na pretpostavljenom mestu desanta a prima najveci deo popuna i snabdevanja dok njegova 7. armija svakog dana kopni u borbama a pomoc prima na "kasicicu".
- potpuno pogresna procena o Saveznickim snagama u Velikoj Britaniji, tj. sve do sredine avgusta Berlin je bio ubedjen da cuveni FUSAG samo ceka da jurne na gde drugo nego Kale. (Oficir koji je bio "zasluzan" za tu gresku, pukovnik Rene je streljan posle atentata od 20. jula).
- verovanje da invazione snage moraju osvojiti neku veliku luku radi snabdevanja daljeg napredovanja (naravno da svi znate da su ih Saveznici "dovukli" sa sobom).
Da su, kojim slucajem, ove stvari bile poznate Romelu, nikakva brodska artiljerija ne bi spasla tenkovskog gazenja one premorene i desetkovane vojnike koji su vece 6. juna docekali na plazama (nepreciznost, tj. rizik da se pogode svoje trupe a uostalom postoji i nocni napad). Pa cak i da su neke stvari shvatili nekoliko dana kasnije, Svabe su ladno mogle da Saveznike blokiraju na mostobranima, dovedu trupe iz cele Francuske i...i sada bih ja verovatno ovo pisao na nemackom !
Dan D je bio vrlo opasan posao, rizik gde se odlucivalo o ishodu rata. Ne zaboravite da niko nije sumnjao da ce se Saveznici uspesno iskrcati, problem je bio kako opstati i krenuti dalje !
