Razlozi nema?kog poraza u Normandiji

[ACHTUNG]

Pokuša?u da uradim jednu vrstu analize bitke za Normandiju (zna?i ne iskrcavanje), ta?nije izvesti razloge zašto su elitne nema?ke jedinice doživele katastrofalan poraz.

Svaka ve?a bitka ima 3 strane:

1. Vojna

2. Politi?ka

3. Ekonomska

Krenimo redom:

1. Vojni razlozi nema?kog poraza

a) Loša po?etna strategija

Za Normandiju su bili nadležni Generalfeldmarschal Gerd von Rundstedt (glavnokomanduju?i svih snaga na zapadu) i Generalfeldmarschal Ervin Rommel (glavnokomanduju?i nad grupom armija B koja je stacionirana u Francuskoj). Još pre iskrcavanja njih dvojica su imali potpuno razli?ite poglede na to kako se invazija može zaustaviti i pobediti.

Erwin Rommel je, u svom stilu, verovao da Pancer divizije treba držati na bliskoj udaljenosti od obala (dan marša). Smatrao je da se saveznicima treba suprostaviti ?im kro?e na tvrdo tlo i odmah ih 'vratiti u more'. Vrlo dobro je poznavao mo? savezni?ke avijacije, koja bi prouzrokovala nemogu?nost koriš?enja pruga ili marša po danu.

Sa druge strane, von Rundstedt je smatrao da bi savezni?ka premo? na moru i vazduhu onemogu?ila bilo kakav nema?ki napor da se brzo zaustavi invazija. Želeo je da uvu?e saveznike dublje unutar Francuske, a potom sa masivnim koncentrisanim udarom elitnih Panzer divizija i uništi njihovu vojsku.

Hitler je izabrao tre?e, najgore rešenje. Postavio je dve divizije blizu severne obale Francuske a ostale unutar zemlje, dok on ne uvidi da li je iskrcavanje diverzija ili 'prava stvar'. Ne samo što je onemogu?io Rommelu da izvrši brz i mo?an protiv-udar ve? je i sve ostale divizije na zapadu stavio pod svoju li?nu kontrolu.

Kada su se saveznici iskrcali, za Nemce nije bilo mnogo razmišljanja. Dve oklopne divizije blizu Kana su morale da ga brane i nisu imale dovoljno snage za kontranapad, a ostale divizije su dolazile u delovima zbog savezni?ke vazdusne nadmo?nosti. U suštini, ove divizije su samo deo po deo upadale u mašinu za mlevenje mesa, bez mogu?nosti da izvrše ono ?emu su namenjene - koncentrisani oklopni udar.

b)  Vazdušna i pomorska nadmo? saveznika

Savezni?ka kampanja danono?nog bombardovanja Nema?ke polatko po?inje da dostiže svoj vrhunac. Skoro svi nema?ki lovci na zapadu su se posvetili odbrani rodnog vazdu?nog prostora. Ono malo što ih je bilo u Francuskoj su bili senka nekadašnje Luftwaffe i njene mo?i.

Tako su savezni?ki jurišni avioni, prakti?no, bez otpora mogli da napadaju nema?ke oklopne kolone na maršu, uništavaju pruge i bukvalno onemogu?e bilo kakav pokušaj koncentracije pancera. Koliko je ovo bilo važno za Nemce znate i sami. ?ak su Typhooni poslali Rommela u bolnicu, ne znaju?i to.

I kada je kona?no 12. SS Panzer Divizija uspela da krene napred, ka plažama, bila je zaustavljena masivnom artiljerijskom paljbom topova savezni?ke flote. Topovi pre?nika 400 mm i ve?eg su stavili stop. Sve što su Nemci imali na moru u to vreme, što je moglo da se suprotstavi saveznicima, su bili S-boats. Torpedni ?amci protiv armade razara?a,...

Nemci niti jednog trenutka nisu odustali od svoje namere. Uvek su pokušavali da izvrše udare po britanskim položajima. A onda su Britanci, a potom i Amerikanci, po?eli da uvode tepih bombardovanje pre svake svoje ve?e ofanzive. Nema?ke divizije u prvim redovima su ostale divizije samo na papiru.


Zahvaljuju?i vojnim razlozima pod (a) i (b) Nemci su naterani na defanzivu. Bez kvalitetnog snabdevanja i vazdušne podrške, bitka nije mogla druga?ije da se završi...


2. Politi?ki razlozi

a) Sam protiv svih

U to vreme Italija je ve? ispala iz rata ostavljaju?i Nema?ku samu da se bori protiv saveznika, uklju?uju?i i Rusiju. Italija nikada nije bila saveznik na koga se moglo osloniti. Po?injala je ratove koje nije mogla da dobije, trošila nema?ke resurse, a malo vra?ala... Vojnici su bili slabog morala (izuzev Ariete divizije u Africi) i sve što se moglo videti na njima jesu kitnjaste uniforma, nalik na fazane.

Tako?e se mora napomenuti da i ostale ?lane Osovine nisu mogle da prate Nema?ku u bilo kom pogledu. Ma?arski Turan nikada nije dostigao kvalitativnu vrednost jednog Panzera IV, a kamoli kvantitet. Da me pominjem Rumuniju i ostale. Jednostavno, Nema?ka je vodila rat protiv Rusije, SAD i Britanije prakti?no sama. Tada pobedu nije mogla da donese ni izvanredna istreniratnost Panzer divizija, ni odli?an moral pešadijskih divizija, a niti i retki Tiger tenkovi.


b) Hitler

Iako on tada više nije bio samo polit?ki vo?a, on je definitivno jedan od razloga poraza. Bio je siguran u svoju nepobedivost, nije slušao savete iskusnih nema?kih oficira i, naravno, potcenio je saveznicke vojnike. U skladu sa svojom 'arijevskom' politikom, nije davao mogu?nost nema?kim komandirima povla?enja na uži front, kada je to strategijski povoljno. Nije hteo da se odrekne niti jednog milimetra zemlje, ma kakvi gubitci bili. A onda je nare?ivao samoubila?ke kontraudare, šalju?i vrhunske vojnike u sigurnu smrt. Šta su za njega bili razlozi poraza? Neposlušnost oficira naravno. Kao i želja da se on skloni sa vlasti.

Sve u svemu, bio je jedan od krivaca što je Nema?ka izgubila svoju udarnu pesnicu na zapadu. Prelako ju je prokockao.


3. Ekonomski razlozi


a) Snabdevanje

Prvo, imamo nemogu?nost snabdevanja. Sve se moralo vršiti no?u. To zna?i da su nema?ke divizije, ako krene neprijateljski napad preko dana, mogle da se oslone samo na svoje zalihe municije i goriva. A to je bilo daleko od poželjnog. Snabdevanje iz vazduha nije bilo mogu?e, kao i železnicom. Putevima se moralo kreteti vrlo oprezno. Ta?nije - sporo.

I naravno, po?ela je da se javlja opšta nestašica. Panzer divizija Lehr je bila elitna u svakom pogledu. Ali, ona nije mogla da dobije nove tenkove kao što su to moglo saveznicki tenkisti. Divizije su se trošile materijalno, a snabdevanje nije moglo da ih oskrbi dovoljno. A posebno ne kada je to najviše bilo potrebno!

Ovde treba tako?e napomenuti popunu novim ljudstvom. Ona je išla u razmeri 5:1 - za 5 nema?kih vojnika izgubljenih u borbi (teško ranjen/poginuo/nestao) je mogao da se dovede samo jedan. I kao takav, sigurno je imao ubrzan trening.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zaklju?ak:

Saveznici su se vrlo lako iskrcali. Ispunili su svoje planove bez ve?ih gubitaka, a potom se okrenuli svom sle?em zadatku - osvajanju Francuske. Montgomeri je pritiskao Nemce dok Amerikanci nisu bili u stanju da operacijom Kobra se probiju u iza nema?kih linija. I ovo su na kraju ispunili. Zašto Nemci nisu uspeli da ih vrate u more? Kombinacija vojnih, politi?kih i ekonomskih razloga je ipak bila prejaka. Pa i za panzere.



Nadam se da ?emo otvoriti jednu lepu raspravu o ovome. Sigurno je da sam propustio nešto, ali ovo je tek po?etak analize. Od ne?ega se mora po?eti.

[DrVuk83]

Mislim da su razlozi za nema?ki poraz u Normandiji pre svega vojni.Lepo si napisao da su Romel i Rundstedt imali potpuno suprotne stavove o koriš?enju oklopnih jedinica.Po mom li?nom mišljenju Romel je imao potpuno pravo da iznosi takav stav,da oklopne jedinice budu na najviše dan marša od plaza.Ako je neko imao iskustva u borbi sa saveznicima onda je to on.Ali sta vredi kada niko nije hteo da ga slusa.Kada su uvideli da je ipak bio u pravu ve? je bilo kasno.A da su Nemci sa tenkovima sa?ekali na plazama,veliko je pitanje šta bi se sve dešavalo.

[ACHTUNG]

Opet, pitanje je sta bi bilo jer su saveznicke trupe imale veliku podrsku mornarice, ciji su ogromni topovi u stanju da brzo preoraju bilo koji deo plaze (kao sto su uradile sa vecinom obalne odbrane).

Opet, Rommel bi drzao tenkove na ne vise od dan marsa, tako da je stvarno pitanje sta bi bilo...

[Wladan_RS]

Vjerovatno bi došlo do toga da bi Njemci bili u stanju ve? prva dva dana u borbu uvesti 7 tenkovskih divizija umjesto 3(21.oklopne,12.SS i Lehr).A budu?i da su se Britanci protiv kojih su uglavnom i angažovane te tri divizije žestoko patili sa njima mogu?e da bi mostobran bio u velikoj krizi.E sad njih i Amere je tu izvla?ila jaka vazdušna podrška i paljba teškim topovima sa brodova pa je pitanje da li bi ih Njemci bacili u more ali bilo bi sigurno veoma gusto i još krvavije za saveznike.?ak sam mišljenja da se mostobran na nekim mjestima ne bi ni održao.

[ACHTUNG]

Nemci su morali da napadnu saveznike dok ovi jos nisu oformili adekvatnu ratnu "kompoziciju". A imali su puno iskustva do tada sa ruskim mostobranima, o tome sam i citao. Jasno se navodi da svaki minut koji odlaze kontra-napad znaci veci gubitke, a kamoli ceo dan... I opet su se odlucili za najgoru strategiju.

Ako bi usledio brz kontra-napad, mislim da bi tu najvise odlucivala kocka. Veliki problem bi predstavljala saveznicka avijacija i mornarica, ali mozda ne i neprelazan. Da su privukli vecinu svojih divizija obali, to bi znacilo i da bi velika vecina artiljerije (pokretne) bila blizu i mogla bi da ore po obalama. Nemci skoro da nisu imali avione u blizini jer su svi bili stacionirani u Nemackoj, za odbranu gradova.

Takodje, puno bi odlucivalo i to koliko su dobro saveznici isplanirali akciju iskrcavanja, mislim dubinski.

[Wladan_RS]

Da,tako nešto mislim i ja.Uglavnom velika greška je bila razbacati divizije po ?itavoj Francuskoj jer su morali uzeti u obzir savezni?ku vazdušnu premo?.Tako sam pro?itao da je 2.SS divizija "Das reich" put za koji bi joj u normalnim uslovima trebala 2 dana prelazila nekih 12 dana da bi stigla u Normandiju i kad je došla imala je znatne gubitke što zbog savezni?kih vazdušnih napada što zbog francuskog pokreta otpora.A nije im išlo u prilog i to što je Hitler uporno ostajao pri svome da ?e pravo iskrcavanje tek uslijediti u oblasti Pas de Kalaisa(vjerovatno sam pogriješio u pisanju naziva oblasti).

[ACHTUNG]

Najgore od svega, elitne divizije su ulazile u borbu u delovima. One su bile predvidjene za koncentrisani oklopni udar, koji nikako nije mogao da bude izveden, jer su morali da ih prebacaju polako, izbegavajuci saveznicke avione.

Tako su one polako ulazile u masinu za mlevenje mesa...

[overkill_vs]

Jos jedna nemacka greska je bila to sto su pokusavali posto-poto da izvrse kontra udar. Mislim da bi svrsishodnije bilo da su koncentrisali svoje oklope na samo jedan deo plaze npr. na Kanadjane koji su iovako pretrpeli dosta gubitaka. Tako bi mogli da sa istim (relativno malim snagama) lome deo po deo plaza a sa druge strane imali bi vecu sansu i vise vremena da dobiju pojacanja. Znaci koncentrisani udar je mogao resiti ili bar olaksati situaciju.

[Wladan_RS]

Jos jedna nemacka greska je bila to sto su pokusavali posto-poto da izvrse kontra udar. Mislim da bi svrsishodnije bilo da su koncentrisali svoje oklope na samo jedan deo plaze npr. na Kanadjane koji su iovako pretrpeli dosta gubitaka. Tako bi mogli da sa istim (relativno malim snagama) lome deo po deo plaza a sa druge strane imali bi vecu sansu i vise vremena da dobiju pojacanja. Znaci koncentrisani udar je mogao resiti ili bar olaksati situaciju.

Nedostajao im je taj koncetracioni udar,posebno u po?etku,ali zbog razbacanosti tenkovskih divizija kada je bilo najpotrebnije oni ga nisu mogli ostvariti.

[marat]

Sve je to lijepo i krasno sem jednoga...
Da bi tvoje malobrojne Oklopne divizije bile blizu plaze potrebno je znati na kojoj plazi ce se saveznici iskrcati, zar ne. Inace bi ih izlozio otkrivanju i unistenju od strane posebno avijacije a zasto ne i flote,i to mozda nekoliko mjeseci ili sedmica prije pravog napada(cim bi ih otkrili) a ako se saveznici ne iskrcaju bas na ocekivanoj plazi ( a znajuci da ih tamo cekaju panceri to bi vjerovatno izbjegli zar ne) onda i nisi uradio neki veliki posao.
Ja sam ipak zagovornik onoga sto i jeste uloga oklopnih jedinica u odbrani, da su na sigurnoj udaljenosti da prate situaciju i u pravom trenutku kada se tacno utvrde snage i namjere neprijatelja krecu u kontranapad.
Kako god da su njemci upotrebili svoje trupe, pa cak i da su znali gdje ce se tacno iskrcati kraj bi bio isti, razlika bi samo bila u broju poginuli saveznika. Ipak su imali ogromnu masinu.Isto je i na istoku.

[Wladan_RS]

Sve je to lijepo i krasno sem jednoga...
Da bi tvoje malobrojne Oklopne divizije bile blizu plaze potrebno je znati na kojoj plazi ce se saveznici iskrcati, zar ne. Inace bi ih izlozio otkrivanju i unistenju od strane posebno avijacije a zasto ne i flote,i to mozda nekoliko mjeseci ili sedmica prije pravog napada(cim bi ih otkrili) a ako se saveznici ne iskrcaju bas na ocekivanoj plazi ( a znajuci da ih tamo cekaju panceri to bi vjerovatno izbjegli zar ne) onda i nisi uradio neki veliki posao.
Ja sam ipak zagovornik onoga sto i jeste uloga oklopnih jedinica u odbrani, da su na sigurnoj udaljenosti da prate situaciju i u pravom trenutku kada se tacno utvrde snage i namjere neprijatelja krecu u kontranapad.
Kako god da su njemci upotrebili svoje trupe, pa cak i da su znali gdje ce se tacno iskrcati kraj bi bio isti, razlika bi samo bila u broju poginuli saveznika. Ipak su imali ogromnu masinu.Isto je i na istoku.

Pa tenkovske divizije ne bi bile na plaži ve? par kilometara od plaže kao što je slu?aj i bio sa one tri divizije(Lehr,21.tenkovska i 12.SS Hitlerjugend),one su saveznicima i zadale ogromne muke.A zamisli da je tu bilo još par njih.Greška je bila u rasporedu ostalih,pa tako su neke bile u južnoj Francuskoj,Belgiji,Isto?nom frontu i dok su one došle ve? su bile izmu?ene i desetkovane a još su i kasnile.Istina je da ne možeš znati gdje ?e se iskrcati.Ali nije isto kad ti divizija stoji 500 km od mjesta iskrcavanja i 50 km od mjesta iskrcavanja.
Za istok se slažem,Njemci nisu mogli nikako zaustaviti Ruse u tom trenutku.

[marat]

Da, ali njemci nisu znali da iskrcavanje nece bitu u npr Belgiji, pazi cak je i Balkan bio opcija za novo iskrcavanje pored vec iskrcanih trupa u Italiji ili skandinavija Danska . Kasnije je izvrseno iskrcavanje u juznoj Francuskoj moglo je biti obrnuto.
Osim toga glavna karakteristika Okopne divizije jeste njen manevar greota je tenkove koristiti kao bunkere.
Lako je sada govoriti ali zamisli da su diviyije bile pored plaza normandije, izlozene otkrivanju i unistenju a da je iskrcavanje iyvrseno u npr Danskoj ili Belgiji ili Dalmaciji ili Juznoj Francuskoj. Jednostavno Oklopne jedinice su morali cuvati kao rezervu. Pazi dalje cak i kada je pocelo iskrcavanje nisu bili potpuno sigurni da li je u pitanju demnstracija ili glavni udar.
U to doba njemci su bili slijepi i gluvi, bez znacajnih snaga na moru i avijacije nisu imali nikakav uvid sta se desava na 30 km iza horizonta.
Ogroman prostor su morali da pokriju sa jako malo trupa.
Slazem se da je jedina sansa da se desant odbije bila da su se saveznici iskrcali bas tamo gdje ih cekaju odlicno maskirane i utvrdjene njemacke divizije... ali ipak sa druge strane nisu bili debili naprotiv imali su mnogo bolji uvid u snage i raspored neprijatelja nego obrnuto.

[overkill_vs]

Da, ali njemci nisu znali da iskrcavanje nece bitu u npr Belgiji, pazi cak je i Balkan bio opcija za novo iskrcavanje pored vec iskrcanih trupa u Italiji ili skandinavija Danska . Kasnije je izvrseno iskrcavanje u juznoj Francuskoj moglo je biti obrnuto.

Nemacka obavestajna sluzba je i u to vreme bila jako snazna tako da su znali da ce biti iskrcavanja u Francuskoj i to iz pravca Engleske. Bilo bi stvarno suludo da su mislili da ce iskrcavanja biti u tzv. "meki trbuh" kod Marselja ili negde drugde gde bi ekspedicione snage morale dugo putovati i time preuzeti veliki rizik od sigurnog otkrivanja. Znaci, znalo se tacno da ce iskrcavanja biti u Normadiji ili kod Kana ali se nije znalo tacno vreme. Nemci su sa pravom utvrdili tu obalu i nazvali je Atlantski bedem.

Osim toga glavna karakteristika Okopne divizije jeste njen manevar greota je tenkove koristiti kao bunkere.
Lako je sada govoriti ali zamisli da su diviyije bile pored plaza normandije, izlozene otkrivanju i unistenju a da je iskrcavanje iyvrseno u npr Danskoj ili Belgiji ili Dalmaciji ili Juznoj Francuskoj. Jednostavno Oklopne jedinice su morali cuvati kao rezervu. Pazi dalje cak i kada je pocelo iskrcavanje nisu bili potpuno sigurni da li je u pitanju demnstracija ili glavni udar.

Oklopne divizije se i ne bi koristile na samoj plazi gde je bilo iskrcavanje vec malo dublje u kopnu, sigurno ne bi rizikovale mocne topove sa saveznickih brodova. Glavna karakteristika oklopnih divizija jeste manevar ali je i udarna pesnica napada tj. kontra-udar u slabe neprijateljske bokove. Pokazalo se da je manevar bio osudjen na propast zbog apsolutne saveznicke prevlasti u vazduhu, tako da bi te snage bile daleko bile teze mete da su u borbenom pokretu i u tesnom dodiru sa neprijateljem.

[Wladan_RS]

Da, ali njemci nisu znali da iskrcavanje nece bitu u npr Belgiji, pazi cak je i Balkan bio opcija za novo iskrcavanje pored vec iskrcanih trupa u Italiji ili skandinavija Danska . Kasnije je izvrseno iskrcavanje u juznoj Francuskoj moglo je biti obrnuto.
Osim toga glavna karakteristika Okopne divizije jeste njen manevar greota je tenkove koristiti kao bunkere.
Lako je sada govoriti ali zamisli da su diviyije bile pored plaza normandije, izlozene otkrivanju i unistenju a da je iskrcavanje iyvrseno u npr Danskoj ili Belgiji ili Dalmaciji ili Juznoj Francuskoj. Jednostavno Oklopne jedinice su morali cuvati kao rezervu. Pazi dalje cak i kada je pocelo iskrcavanje nisu bili potpuno sigurni da li je u pitanju demnstracija ili glavni udar.
U to doba njemci su bili slijepi i gluvi, bez znacajnih snaga na moru i avijacije nisu imali nikakav uvid sta se desava na 30 km iza horizonta.
Ogroman prostor su morali da pokriju sa jako malo trupa.
Slazem se da je jedina sansa da se desant odbije bila da su se saveznici iskrcali bas tamo gdje ih cekaju odlicno maskirane i utvrdjene njemacke divizije... ali ipak sa druge strane nisu bili debili naprotiv imali su mnogo bolji uvid u snage i raspored neprijatelja nego obrnuto.

Da u pravu si to za djelimi?no za iskrcavanje,Hitler je o?ekivao da ?e ono biti kod Pas de Kalaisea ali ipak se znalo da ?e biti na zapadu Francuske.Jedino nisu znali jeli Normandija ili Pas de Kalaise.I u pravu si za to demonstracija ili glavni udar.Hitler je dobrih par dana vjerovao da je to demonstracija a da glavni udar tek slijedi.Nisi me možda dobro razumio,nisam ja mislio da tenkovske divizije budu na plaži ve? jednostavno kao što je ura?eno sa Lehr divizijom,21.tenkovkskom i 12.SS da budu blizu obale,20-30 km od obale.Jer kažem nije isto kad treba gurati diviziju 50 ili 500 km a nad glavom imaš 10 000 savezni?kih aviona a na zemlji francuski pokret otpora.Jer se vidjelo kako je prošla SS divizija Das Reich,putovala je 10 puta duže ve? u normalnim uslovima do Normandije i na kraju je došla izmu?ena i desetkovana.

[jobo]

postojalo je razmimoilazenje oko toga kako i gde napasti desant
rundstet je bio za to, a i guderijan, da oklopne jedinice budu u pozadini kao pokretna rezerva koja bi bila upotrebljena protiv mostobrana
romel je pod utiskom saveznicke vazdusne premoci u africi bio da se desant baci u more na plazi i ojacavao je odbranu na obali
hitler je od svega napravio los kompromis tako sto je upotrebu oklopnih snaga zabranio bez njegovog odobrenja i prakticno operativnim komandatima oduzeo pravo odlucivanja