Erih Alfred "Bubi" Hartman (19. april 1922. - 20. septembar 1993. god.) je bio najuspešniji lovacki as u istoriji vazduhoplovstva. Tokom Drugog svetskog rata je kao pripadnik Luftwaffe postigao 352 vazdušne pobede, od kojih 345 nad ruskim pilotima.
Hartman je stupio u Luftvafe 1941. god. U oktobru 1942. god. je zajedno sa 52. lova?kom grupom prekomandovan na Istocni front. Leteci na lovcu Meseršmit Me 109, Hartman je ubrzo postigao svoju prvu vazdušnu pobedu. U cestim borbama sa sovjetskim lovcima vrlo brzo je stekao reputaciju jednog od najtalentovanijih nema?kih pilota lovaca. Bio je odlican strelac i cesto je obarao neprijateljske avione sa razdaljine od preko 400 m što ga je cinilo skoro nedostupnim za odbrambenu vatru bombardera koje bi napao. Zahvaljujuci ovoj svojoj veštini za sve vreme koje je u?estovao u borbama oboren je samo dva puta.
Uprkos cinjenici da je Nemacki položaj pocetkom 1943. god. bio znacajno pogoršan nakon katastrofalnog poraza kod Staljingrada, Hartman je neverovatnim tempom redjao pobedu za pobedom. U julu 1943. god. je unapredjen u cin kapetana. Tokom bitke za Kursk oborio je sedam sovjetskih aviona u jednom danu. 20. avgusta 1943. god. Hartmanov avion je pogodjen zbog cega je morao da izvrši prinudno sletanje iza sovjetske linije fronta. Medjutim, posle samo cetiri sata u zarobljeništvu, uspeo je da pobegne i da se ponovo pridruži svojoj jedinici. Posle postignute 250 pobede snašla ga je slicna sudbina koja je snašla i druge nemacke asove koji su stekli veliku popularost u nemackoj javnosti. Plašeci se da bi njeogova pogibija imala negativan uticaj na moral nemackog naroda, Herman Gering ga je povukao sa linije fronta. Nezadovoljan ovakvom odlukom Hartman je, koriste?i svoj ugled vrlo brzo izdejstvovao da ponovo bude vracen u svoju jedinicu.
Svoju 300-tu vazdušnu pobedu postigao je 24. avgusta 1944. god. za šta je odlikovan Viteškim krstom Gvozdenog krsta sa hrastovim lišcem, macevima i dijamantima. Do kraja rata ukupan broj vazdušnih pobeda pobeo se na 352. Od ukupnog broja pobeda, Hartman je 260 pobeda ostvario nad protivnickim lovcima što govori o njegovoj letackoj veštini. Osim ruskih, u poslednjim danima rata oborio je i sedam ameri?kih aviona. Svoju 352-gu pobedu ostvario je poslednjeg dana rata kada je iznad Brna u Cehoslovackoj oborio americkog lovca P-51 Mustang.
Pred kraj rata predao se americkoj 90. pešadijskoj diviziji. Medjutim, s obzirom da se borio na Istocnom frontu, americka vojska ga je u skladu sa prethodno postignutim dogovorom, predala Sovjetskom Savezu gde je zatvoren i optužen za ratne zlocine. Posle 10 godina provedenih u sovjetskom zarobljeništvu 1955. god. je pušten na slobodu i vratio se u Zapadnu Nemacku. Hartman je cesto govorio da se više ponosi cinjenicom da nijednom u borbi nije izgubio svog pratioca nego što se ponosi brojem vazdušnih pobeda.
Po povratku u Nemacku postao je oficir u Ratnom vazduhoplvstvu Zapadne Nemacke u kojem je komandovao prvom lovackom jedinicom naoružanom mlaznim avionima Lokid F-104 Starfajter. U više navrata putovao je u SAD gde je obucavao americke pilote lovce. Penzionisao se 1970. god
Erih Hartman je preminuo 20. septembra 1993. god. u 71. godini života. Rusija je 1997. god. pomilovala Eriha Hartmana uz objašnjenje da optužbe protiv njega nisu bile zakonite
Puk asova
Hartman je tek oktobra 1942. stigao na front, kada je upucen u 9. eskadrilu 52. lovackog puka. Tada je tim pukom komandovao Hans Trautflot. Kako je JG-52 bio puk asova, Hartman se nasao medju pilotim sa velikim brojem vazdusnih pobeda, a nije jos bio ni svestan kakvu ce slavu steci njegova eskadrila. Hartmanu je trebalo vremena da se privikne. Zima 1942\43 bila je period kada je u pet meseci borbi, uspeo da obori sedam sovjetskih aviona. Nakaon toga je poceo da leti kao pratilac Hermana Grafa cija se tehnika obaranja aviona dosta razlikovala od Hartmanove. Grafa se trudio da obara avione iz velike blizine, dok je Hartman bio poznat po tome sto je kratkim rafalima iz velike daljine obaro avione.
Luftwaffe
